"Uskoro zahtev za pridruživanje"

Kosovski vicepremijer Hajredin Kuči je dodao da će za tri godine Kosovo biti u završnoj fazi učlanjenja u EU. On je na konferenciji za novinare rekao da je cilj kosovskih institucija dostizanje kriterijuma predviđenih za učlanjenje u EU i ocenio da će evropski program podrške pomoći (IPA) Kosovu u dostizanju evropskih standarda u vladavini prava i društveno-ekonomskoj strukturi.

Program IPA promovisan je u Prištini juče, a predstavnici Evropske komisije i lokalnih vlasti ocenili su ga kao veoma važan jer se "rešenjem statusa Kosova može ići u druge procese evropskih integracija".

Suma pomoći za Kosovo u okviru programa IPA za ovu godine iznosi 130 miliona evra, a šef evropske kancelarije na Kosovu Renzo Davidi rekao je da su završene pravne procedure za početak programa IPA i da se od sledeće nedelje može početi sa samim projektom.

Što se tiče procesa pridruživanja, Davidi je rekao da je to politika Evropske unije prema zapadnom Balkanu, ali da pre potpisivanja tog ugovora treba dostići veliki broj standarda i kriterijuma postavljenih za sve zemlje koje imaju za cilj učlanjenje u Uniju.

"Zahtev Prištine za potpisivanje ugovora o pridruživanju još nije stigao, ali pošto je status Kosova sada rešen, možemo videti koje mere možemo preduzeti", rekao je on.

Zahtev za članstvo u MOK-u

Kosovska vlada je pismeno zamolila za članstvo u Međunarodnom olimpijskom komitetu.

Kosovska vlada je pomenuto pismo poslala predsedniku MOK-a, Žaku Rožeu, javljaju slovenački mediji. Podršku Kosovu za članstvo u MOK-u dao je šef UNMIK-a Joakim Riker.

Prema pisanju slovenačkih medija, u nekom dužem periodu teško je očekivati da će Kosovo zaista postati član MOK-a jer se samostalnosti Kosova protive Rusija i Srbija i jer članstvo u MOK-u, u najvećem broju slučajeva, zavisi od prethodnog članstva u Ujedinjenim nacijama.

Jermenija ne isključuje mogućnost priznanja

Aktuelni premijer i novoizabrani predsednik Jermenije Serž Sarkisjan nije danas isključio mogućnost da ta zemlja prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, izražavajući istovremeno očekivanje da se odnosi sa Rusijom u tom slučaju ne bi pogoršali.

Jermenija se zalaže za "slobodno ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje i sa te tačke gledišta pozdravljamo nezavisnost Kosova", rekao je Sarkisjan, napominjući da ne znači da će se odnosi s Rusijom pogoršati ako Jermenija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Prema njegovim rečima, Jermenija ne treba da šteti svojim interesima samo zato da se "ne uvrede" njeni prijatelji.

"Ako smo prijatelji, treba da cenimo uzajamne interese", rekao je Sarkisjan, a preneo Itar-Tas.

Jermenski premijer je rekao da "Kosovo ne smatra presedanom" za jermensku enklavu Nagorno-Karabah, otcepljenu od Azerbejdžana, za koju je rekao da se Jermenija ne sprema "u doglednoj budućnosti" da je prizna.

"Pitanje Nagorno-Karabaha suštinski se razlikuje od kosovskog i sa pravne tačke od drugih sličnih regiona", rekao je on prilikom susreta sa studentima i predavačima državnog Ekonomskog univerziteta u Jerevanu.

"Nemamo pravo da izjednačavamo Nagorno-Karabah ni sa čim", rekao je Sarkisjan i dodao da je ta nepriznata republika proglasila nezavisnost u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom bivšeg SSSR.