"Negativni makroekonomski faktori"

Zbog inflacije koja je u Srbiji visoka i rastuća, Narodna banka je nastavila sa restriktivnom politikom i podigla referentnu kamatnu stopu sa 10,75 na 11,5 odsto. Radovan Jelašić ocenio je da su svi makroekonomski faktori negativni i da deluju inflatorno i dodao da će se to odraziti na kredite i devizni kurs.

Na rast inflacije su uticali pad vrednosti dinara, značajno povećanje cene nafte i poljoprivrednih proizvoda kaže Guverner Radovan Jelašić.

On upozorava da će se i poskupljenje struje dodatno odraziti na stopu inflacije.

Prema njegovim rečima i politička nestabilnost je poljuljala inflaciju, zbog čega je Narodna banka delovala još restriktivnije.

"NBS ima obavezu da svojim merama amortizuje interne i eksterne šokove. Zato smo povećali kamatnu stopu sa 10,75 na 11,4 odsto, a sve da bi ostvarili zacrtani cilj za ovu godinu, a to je bazna inflacija u rasponu 3-6 odsto“, rekao je Jelašić.

Dinar je danas, nakon dva dana slabljenja, neznatno ojačao prema evru, tako da zvanični srednji kurs iznosi 83,46 dinara za jedan evro.

Međutim, dinar je od početka godine oslabio prema evru za 5,1 odsto, a na to su prema rečima guvernera presudno uticali politički faktori.

Posle nekoliko prošlonedeljnih reagovanja, NBS je i juče na međubankarskom tržištu bankama prodala pet miliona evra.

"Problem je što nema investicija, pa nbs plasira novac da bi održala kurs stabilnim. Ova politička situacija utiče na kurs i samo menjaju novac oni koji moraju“, objašnjav Borislav Grujić iz menjačnice "Pirana“.

Za građane je loša vest što mere Narodne banke neminovno utiču na poskupljenje kredita, a samo od konkurencije banaka zavisi u kojoj meri će skočiti kamate.

Zbog rasta kamatnih stopa sve manje ljudi je zainteresovano za gotovinske i potrošačke kredite.

"Kamatne stope su opredeljene kretanjem referentne kamate NBS-a i u januaru su uporedo sa povećanjem referentne povećane i kamatne stope kredita, da nema konkurencije rast bi bio još veći“, objašnjava guverner Jelašić.

NBS od 1. jula uvodi još jednu novu meru, kojom će i dozvoljeni minus uticati na kreditnu sposobnost građana.