Zabranjen vatromet u Briselu

Policija je ranije upozorila da postoji povećan rizik za napad u toku praznika posle hapšenja 14 osoba prošle nedelje osumnjičenih da su kovali zaveru da oslobode člana Al Kaide Nizara Trabelsija iz jednog belgijskog zatvora. Svih 14, koji su tvrdili da su nevini, oslobođeno je posle 24 sata zbog nedostatka dokaza.

U pismu objavljenom u listu "Dernijer Er" Trabelesi je odbacio optužbe da njegove pristalice pripremaju da ga oslobode iz zatvora ili bilo kakve terorističke napade.

Bezbednosne mere su, međutim, pojačane u Belgiji, uključujući veći broj policijskih patrola oko osetljivih zgrada, i ostaće na snazi najmanje do 3. januara.

"Razmotrili smo situaciji i zaključili da nema razloga da smanjimo sadašnji nivo pripravnosti (protiv terorizma)", rekao je Jak Raes, generalni direktor Kriznog centra belgijske vlade.

"Cilj je da ne stvaramo paniku, ali da izbegnemo nepotreban rizik", dodao je on.

Belgijski premijer Gi Ferhofstat je upozorio da osumnjičeni možda imaju u planu i druge ciljeve i naredio policiji da pojača kontrolu na javnim mestima, uključujući briselski aerodrom, podzemnu železicu i božicnju pijacu.

Raes je rekao da će popularna božićnja pijaca u centru grada biti zatvorena u 6 sati uveče 31. decembra umesto da ostane otovorena celu noć i da će se obližnje klizalište zatvoriti u 8 uveče.

Trabelsi, 37, bivši tuniski profesionalni fudbaler, je na odsluženju desetogodišnje kazne zatvora zbog toga što je planirao da uleti sa automobilom bombom u kantinu belgijske vazduhoplovne baze gde je smešteno oko 100 američkih vojnika.

Trabelesi je uhapšen u Briselu dva dana posle napada u Americi 11. septembra 2001. i osuđen dve godine kasnije.

Nemačka: Sto miliona evra za ulični vatromet

Građani Nemačke potrošiće ove godine oko 100 miliona evra za male ulične vatromete, saopštilo je Nemačko udruženje pirotehničke inustrije.

Iako gradske vlasti ne samo u Berlinu, već i u nizu drugih velikih gradova organizuju vatromete, njih tradicionalno priređuju i građani u skoro svakoj nemačkoj ulici.

U Berlinu vatrometi po ulicama potraju obično i do dva, tri sata posle ponoći. Veliki vatromet priređuje se kod simbola grada, Brandenburške kapije gde se i ove godine na dočeku očekuje najmanje milion ljudi.

Najviše novca za vatromet Nemci su potrošili za doček 2000. godine - čak 118 miliona evra.

Komunalne vlasti plakatima i lecima, obično na nemačkom i turskom jeziku, pozivaju građane da ne kupuju ilegalno proizvedene i uvezene rakete za vatromet koje nisu prošle nemački tehnički pregled i koje mogu da izazovu teške, čak smrtonosne povrede.

Strogo je zabranjeno da se vatromete prave u blizini bolnica, staračkih domova i crkava.

Društva za zaštitu životinja su i ove godine upozorila da kućne ljubimce treba u novogodišnjoj noći skloniti u tiše prostorije, jer i kod njih mogu da nastupe zdravstveni problemi.

Vatromet i pravljenje buke u novogodišnjoj noći ima u Nemačkoj i drugim delovima zapadne Evrope viševekovnu tradiciju. Po starom narodnom običaju na prelasku iz godine u godinu se bukom i paljenjem vatre rasteruju zli duhovi.

Od 354. godine to se radi upravo 31. decembra, na dan koji se u Nemačkoj zove "silvester", po papi Silvesteru Prvom koji je to bio od 314. do 335. godine i koji je navodno krstio cara Konstantina Velikog.