Otkriven spomenik Đinđiću

Spomenik pokojnom premijeru otkriven je na 55-godišnjicu rođenja Zorana Đinđića, a statua se nalazi ispred sportske hale koja nosi njegovo ime. "Ovaj spomenik mi znači život, to nije bila mala stvar, nije bilo jednostavno doći do toga, mnogo je trebalo truda i muke, ali sam ja uspela uz pomoć prijatelja", kaže Mila Đinđić, majka Zorana Đinđića.

Spomenik je podignut u Prokuplju jer porodica Đinđić potiče iz Topličkog kraja.

"Danas na dan njegovog rođenja mi otkrivamo prvi spomenik u Srbiji i neko će reći da mesto možda nije baš prikladno, da je trg mali, ali neka zna da se vara iz dva razlog: prvi, to je želja njegove majke, drugi - ova hala iza nas nosi njegovo ime", rekao je Vladimir Jovanović, predsednik opštine Prokuplje.

Otkrivanju su prisustvovali i predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, vicepremijer Božidar Đelić, predsednik Skupštine Oliver Dulić i ministri Rasim Ljajić i Dragan Šutanovac, opozicione političarke Vesna Pešić i Nataša Mićić iz LDP-a i lider SDU Žarko Korać, predstavnici diplomatskog kora i brojni građani.

O političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića njegova majka Mila kaže da će sigurno biti otkrivena.

"Ljudi rade na tome da se to razotkrije, nije jedan čovek i naravno da će se razotkriti. Ima ljudi koji neće dozvoliti da ostane to neotkriveno i u senci, zato što tačno znaju ko su ti ljudi", rekla je Mila Đinđić.

Spomenik Zoranu Đinđiću je poklon vajara Zdravka Joksimovića njegovoj majci. Spomenik prikazuje Đinđića u hodu, sa ispruženom rukom spremnom za rukovanje, a autor kaže da ispružena ruka predstavlja ideje i vizije za kojima je Đinđić išao.

Đinđić je rođen 1. avgusta 1952, a ubijen u atentatu 12. marta 2003.

Prvooptuženi za ubistvo, bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, koji je optužen da je neposredan izvršilac atentata, osuđeni su na maksimalne kazne zatvora od 40 godina.

I dalje bez spomenika u Beogradu

Na pitanje B92 zbog čega u Beogradu nema spomenika Zoranu Đinđiću i kako to da Demokratska stranka do sada nije pokrenula takvu inicijativu, predsednik te stranke Boris Tadić je odgovorio da on o tome ne može da odlučuje.

"Nisam gradska vlast i ne bavim se time, ali kao građanin mogu da kažem da verujem da će biti", odgovorio je Tadić.

Zoran Đinđić bio je gradonačelnik Beograda. U Beogradu je 2001. postao prvi demokratski premijer Srbije.

Ubijen je u centru Beograda 12. marta 2003. ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije. Za sada u prestonici nema spomenika Zoranu Đinđiću. Da bi se izgradio spomenik, kažu u gradu, neophodno je da neko pokrene inicijativu.

U međuvremenu, svako obeležje u spomen na stradalog premijera izaziva burna reagovanja.

Preimenovanje Bulevara AVNOJ-a u Bulevar doktora Zorana Đinđića na Novom Beogradu, pripadnici ekstremne desnice zajedno sa radikalima iskorostili su da u znak protesta lepe plakate sa imenom Ratka Mladića.

Na prvu godišnjicu ubistva, plato na Trgu republike nazvan je Plato Zorana Đinđića. Ploča koja je tada otkrivena nekoliko puta je skranvljena.

Sudeći prema anketi B92 većina Beograđana ne zna da se plato kojim prolaze tako zove, a smatraju da u Beogradu treba izgraditi spomenik premijeru.

Poslanik DSS-a iz Beograda Miloš Aligrudić kaže za B92 da se slaže sa idejom podizanja spomenika u Beogradu Zoranu Đinđiću, ali smatra da je neophodno da se napravi istorijaska distanca: 

"Kada je reč o dizanju spomenika onda se podiže da traje, a ako se podiže da traje u trenutku kada se spomenik podiže ili se menja naziv ulice ipak mora da postoji neki konsenzus, da je to nešto što treba da bude opšteprihvaćeno. A ako nije sazrela atmosfera, za šta krivicu mogu da snose svi podjednako, onda je vrlo teško reći da onda i samo dizanje spomenika nije deo politike a ne pametne evaluacije", kaže Aligrudić.

Urbanistički plan prema kojem će biti razvijan Beograd napravljen je 2003. godine. Bio je ideja upravo Zorana Đinđića i on predsedavao savetom koji je plan doneo.