Na današnji dan, 27. jun

1693. Džon Danton u Londonu objavio prvi ženski časopis, Lejdis Merkuri.

1743. U Ratu za austrijsko nasleđe britanski kralj Džordž II kod Detingena porazio Francuze kao poslednji vladar Velike Britanije koji je predvodio trupe u bici.

1801. Britanske i turske trupe porazile Francuze i zauzele Kairo.

1829. Umro engleski hemičar Džejms Smitson. Njegovim zaveštanjem 1846. osnovan institut Smitsonijan, jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.

1838. Rođen indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku.

1844. Džozef Smit, američki verski reformator i osnivač mormonske crkve, linčovan u zatvoru u državi Ilionis.

1846. Rođen irski političar Čarls Stjuart Parnel, lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivača irske Lige za zemlju.

1905. Pobunjeni ruski mornari preuzeli krstaricu Potemkin u Crnom moru. Prvi masovan izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije, od 1905. do 1907.

1908. U Crnoj Gori završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića, "bombaška afera". Od 52 optužena četvorica osuđena na smrt, ostali na tri do 20 godina zatvora.

1932. U Sijamu, na Tajlandu, posle državnog udara proglašen Ustav i uspostavljena Ustavna monarhija.

1943. Avioni SAD u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu, pod nemačkom okupacijom.

1944. Savezničke snage u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

1946. Ministri spoljnih poslova SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva,
uključujući Rodos, pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemačkom okupacijom do 1945. Odluka potvrđena mirovnim ugovorom u Parizu 10. februara 1947.

1950. U Jugoslaviji donet Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom Samoupravnog modela, po kom se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog modela.

1954. U Obninsku, blizu Moskve, puštena u rad prva nuklearna elektrana u svetu.

1976. Palestinski teroristi u Grčkoj oteli avion Er Fransa s 246 putnika i 12 članova posade i potom odleteli u Entebe, Uganda. Taoci oslobođeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.

1976. General Antonio Ramaljo Janeš izabran za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne fašističke diktature Antonija de Oliveire Salazara.

1986. Međunarodni sud u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.

1989. Umro Džuls Alfred Ejer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa novijeg doba.

1990. Građanski rat u Nikaragvi okončan ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog pokreta predsednici Violeti Barios de Čamoro.

1991. Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji. Počeo šestodnevni rat s jedinicama slovenačke Teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo 49 osoba, među njima najviše regruta JNA.

1993. SAD krstarećim raketama tomahavk napale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu. Ispaljene 23 rakete.

1997. Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

1997. Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili se o zabrani upotrebe nagaznih mina.

1999. U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja, tokom kog je ubijeno oko 100.000 ljudi, Vlada Alžira, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.

1999. U 80. godini umro bivši lider grčke vojne hunte Georgos Papadopulos. Na hiljade Grka bilo uhapšeno i podvrgnuto torturi tokom vladavine hunte, od 1967. do 1973.

2000. Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, Jugoslaviji i još nekim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. Jugoslavija pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001, posle pada režima Slobodana Miloševića.

2000. Ujedinjene nacije objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu, procenjujući da će od iste bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

2001. Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.

2002. Umro basista legendarne britanske rok grupe The Who Džon Entvisl.

2004. Za predsednika Srbije izabran lider Demokratske stranke Boris Tadić.