Bušov veto na matične ćelije

Tom odlukom ponovo je došao u sukob sa većinom u Kongresu, koju ima Demokratska stranka. Za prevazilaženje Bušove odluke potrebna je dvotrećinska većina u Kongresu, što predlagači zakona priznaju da nemaju.

Pored ulaganja veta, Buš je izdao ukaz koji bi trebalo da ohrabri naučnike da sarađuju sa federalnim vlastima kako bi došli do novih metoda kojim bi se matične ćelije dobijale bez ugrožavanja ljudskih embriona. 

Prema danas objavljenom istraživanju, oko 60 odsto Amerikanaca koji imaju zamrznute embrione u klinikama za oplodnju rekli su da su voljni da ih doniraju za istraživanje ljudskih matičnih ćelija.

Embrioni se nalaze u klinikama za vantelesnu oplodnju kako bi se pomoglo parovima koji ne mogu da imaju decu. U većini slučajeva stvara se više embriona nego što je potrebno i mnogi se uništavaju pošto donatori saopšte da ih ne žele.

Samo 22 odsto ispitanih je voljno da prepusti embrione drugim parovima, za šta se zalaže Buš, koji smatra da je to način za bolje iskorišćavanje embriona.

Pristalice istraživanja matičnih ćelija rekli su da bi tim istraživanjima milioni pacijenata mogli biti spaseni muka.

Buš govori o matiènim æelijama (Beta)

S druge strane, predsednik i kritičari zakona ocenjuju ga moralno neprihvatljivim jer smatraju da može voditi uništvanju ljudskih embriona kako bi se dobile matične ćelije.

Buš je po dolasku na vlast 2001. godine dozvolio ograničeno federalno finansiranje istraživanja matičnih ćelija, ali se ispostavilo da to naučnicima nije bilo dovoljno.

Demokrate su tokom izborne kampanje obećale da će se u Kongresu založiti za veće finansiranje istraživanja matičnih ćelija.