I treća rezolucija bez uspeha

I poslednji predlog nacrta rezolucije o Kosovu, koju su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavili ambasadori SAD i zemalja Evropske unije, po svemu sudeći, doživeće neuspeh pošto je ambasador Rusije u UN odbacio predloženu rezoluciju, opisujući je kao veoma loše rešenje.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica pozvao je u međuvremenu zapadne zemlje, predlagače nacrta nove rezolucije, da povuku taj predlog jer on predviđa da Srbiji bude "otet značajan deo teritorije". Koštunica je, kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, ocenio da bi takvo rešenje bilo suprotno Povelji Ujedinjenih nacija, čija je Srbija članica.

"Zahvaljujući principijelnom stavu Rusije, jasno je da u SB UN ne može proći rezolucija kojom se grubo krše najosnovnija načela međunarodnog prava. Do danas nije obrazloženo zašto su pregovori o statusu prekinuti i zašto se na osnovu inicijative Beograda ne pokrenu novi, sadržajni razgovori o Kosovu. Vlada Srbije je generalnom sekretaru UN uputila zvaničan predlog da se obnove razgovori. Za obnavljanje pregovaračkog procesa nije potrebna nova rezolucija, već samo dobra volja da se sedne za sto i dijalogom traži kompromisno rešenje", naveo je Koštunica.
Tekst predviđa vremenski ograničen nastavak pregovora Srba i Albanaca. Albancima i Srbima ostavljena su dodatna četiri meseca da pokušaju da pregovorima dođu do rešenja statusa Kosova.

Ako za tih 120 dana ne dođe do dogovora, automatski se primenjuju odredbe Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti. Nacrt rezolucije predviđa i da pregovore nadgleda specijalni izaslanik UN.

Beograd je kao neprihvatljiv odbio taj tekst, dok je Priština uzdržana i najavljuje nastavak saradnje sa međunarodnom zajednicom. O tim reakcijama čitajte u posebnim izveštajima iz Beograda i Prištine.

Stavovi Vašingtona i Rusije

Zamenik ambasadora SAD u UN Alehandro Volf nada se da će stanovnici Kosova imati razumevanje za novi predlog jer on, kako je rekao, ispunjava očekivanja o nezavisnosti.

"Odlaganje konačnog statusa omogućiće nastavak pregovora, za koje više članova SB UN veruje da će biti od koristi. Nadam se da će stanovnici Kosova razumeti da je stav većine da bi idealno rešenje moglo biti nađeno kompromisom dveju strana", kaže Volf.

"To će nam dati dodatno vreme, kako bismo videli da li je to moguće. Možda će se pokazati nemogućim. Rezolucija koju predlažemo omogućava da se, posle dodatnih pregovora, odmah primeni Ahtisarijev plan", kaže on.

Da nacrt treće rezolucije trenutno nema perspektivu pokazao je stav Rusije, koja ju je odbacila istog trenutka kada je i predstavljena.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin kaže da donošenje odluke o nečemu što će se dešavati četiri meseca unapred, na način na koji se predlaže, zapravo potkopava značaj UN.

"Mi nismo učestvovali u tim pregovorima, pa su oni u potpunosti odgovorni za nju. Uzimajući u obzir principijalne razlike, ne vidim da bi bilo kakav razgovor doveo do rešenja ako pre toga ne budu prevaziđene međusobne razlike", kaže on.

EU neće na Kosovo bez rezolucije SB

Ukoliko ne bude rezolucije SB UN-a, neće biti misije Evropske unije na Kosovu i Metohiji kazao zvaničnik EU u Briselu.

Takođe, EU će morati da se suoči s podelama u svojim redovima, ocenili su evropski zvaničnici na panelu o Kosovu i Metohiji održanom danas u Briselu u organizaciji Parlamentarne skupštine NATO-a i nevladine organizacije Dikaf.

"Ukoliko bude jednostranih koraka, bio bih iznenađen da nastane  drugačija situacija nego u slučaju rata u Iraka, kada su pojedine države išle u pravcu (podrške intervenciji), a druge države se usprotivile", istakao je Lars-Erik Forsberg, funkcioner Evropske komisije zadužen za odnose sa Srbijom.

"Takođe, ako želimo da Srbija poštuje međunarodne obaveze po pitanju saradnje s Hagom, onda moramo da imamo rezoluciju Saveta bezbednosti UN koju bi Srbija trebalo da poštuje", dodao je Forsberg.

On se, međutim, založio za to da se kosovski proces odvoji od procesa evropskih integracija Srbije.

"Kosovo nije uslov za evropsku integraciju Srbije (…) Potrebno je držati ova dva procesa što je više moguće odvojeno", istakao je Forsberg.

Jedan drugi zvaničnik EU je naglasio da u slučaju da ne bude rezolucije Saveta bezbednosti, "neće biti misije EU".

Moguća je, međutim, "drugačija rezolucija Saveta bezbednosti koja bi prihvatila samo deo plana Martija Ahtisarija i ukoliko ona zahteva slanje misije EU - onda ćemo primeniti taj plan", istakao je taj zvaničnik Saveta ministara EU.

"Ukoliko ne bude nove rezolucije, nastavljamo da radimo na osnovu rezolucije 1244 (…) ukoliko dođe do jednostranih poteza, nadamo se da će EU ostati jedinstvena i pratiti jedinstven stav", dodao je on.