Savet za nacionalnu bezbednost

Članovi Saveta su predsednik i premijer Srbije, ministri pravde, odbrane i policije, načelnik Generalštaba Vojske, direktor BIA i šefovi Vojne bezbednosti i vojne obaveštajne službe. Savetu će predsedavati predsedniik Srbije Boris Tadić. On je ranije rekao da će po formiranju Saveta početi razgovori o budućem šefu Bezbednosno-informativne agencije.

On je rekao da je rad Saveta trebalo da bude definisan zakonom, ali da je, zbog neophodnosti da što pre bude fomiran, odlučeno da za sada radi na osnovu uredbe Vlade Srbije.

Tadić je kazao da službe bezbednosti treba da vode profesionalci, nepolitički ljudi, kao i da Srbija treba da školuje nove ljude koji će se baviti tim pitanjima.

Navodeći da su službe bile prokažene od demokratskog dela društva u prošlosti i da je bilo zloupotreba u političke svrhe, Tadić je u sinoć emitovanom intervjuu RTS-u rekao da službe nikada neće izaći iz okvira svog mandata uspostavljanjem stalnog civilnog nadzora.

"Savet za nacionalnu bezbednost će vršiti koordinaciju rada svih ministarstava iz sektora bezbednosti i svih bezbednosnih i obaveštajnih službi. Svako će morati da vrši svoj posao, a u suprotnom će biti velikih političkih problema, što ja kao predsednik Srbije neću dozvoliti", kazao je Tadić.

Savet za nacionalnu bezbednost je, na nešto drugačijim osnovama, već obrazovan odlukom Vlade Srbije u januaru 2006, ali od tada nijednom nije zasedao.

Petrović: Saradnja s Hagom

Ministar pravde Dušan Petrović kaže kako se nada da će formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost omogućiti da Srbija u razumnom roku okonča saradnju s Haškim tribunalom.

Petrović je ocenio da će rad Saveta povećati kapacitet države za borbu protiv organizovanog kriminala i odbranu od terorizma.

A ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da neće dozvoliti da se problem haških optuženika prebacuje na teret Vojsci jer je to problem civilnih bezbednosnih struktura.

"Posebno želim da naglasim da sam ja, kao i vojni vrh, svestan svojih zakonskih obaveza, ali da je problem haških optuženika, u stvari, problem civilnih bezbednosnih struktura, te da neću dozvoliti da se taj problem prebacuje na teret Vojsci", rekao je Šutanovac za Odbranu.

Šutanovac je dodao da će "u najkraćem roku" pokrenuti aktivnosti kojima će biti pokazana jasna opredeljenost Ministarstva odbrane i Vojske da efikasno učestvuje u rešavanju haškog problema.

"Koordinisanje vojne i civilne službe"

Advokat i jedan od pravnika koji rade na izradi zakona o Savetu za nacionalnu bezbednost Bogoljub Milosavljević kaže da je koordinisanje rada vojne i civilne službe bezbednosti od ključnog značaja za uspeh rada Saveta.

Ipak, on smatra da bi najviše problema radu novog tela mogla stvarati Vojna bezbednost. "Vojne službe su navikle da ih niko ne kontroliše, da mogu da obrađuju i civile, a sada ih sada treba staviti u format", kaže on.

Dačić: Nadležnosti Saveta utvrditi zakonom

Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da nadležnosti najavljenog Saveta za nacionalnu bezbednost moraju biti uređene zakonom.

Dačić je rekao da je potrebno doneti odgovarajuće zakone iz oblasti bezbednosti, kao i da nije dobro da se organ kao što je Savet za nacionalnu bezbednost formira uredbom.

"Iz uredbe ne mogu da proisteknu dodatna ovlašćenja tog organa, pored onih koja su već propisana Ustavom i zakonom", kazao je Dačić.

Prema njegovoj oceni, Savet je praktično telo za koordinaciju rada službi bezbednosti, dok je kontrola rada svih službi bezbednosti u nadležnosti parlameta, kao i da nema zakonskog osnova da službe budu podređene predsedniku Republike.

Stanković: VBA ima podatke o kretanju Mladića

Bivši ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je da Vojno-bezbednosna agencija ima podatke o kretanju Mladića od napuštanja vojnih objekata do kraja 2005.

Stanković je za Vreme rekao da se u izveštaju VBA podnetom Vrhovnom savetu odbrane tačno navodi do kog dana je Mladić bio pod zaštitom Vojske.

"Utvrdili smo da je Mladić koristio vojne objekte do 1. juna 2002, ali je na osnovu drugih podataka rekonstruisano njegovo kretanje sve do kraja 2005, kada mu se gubi svaki trag", istakao je Stanković.

Stanković je rekao da se zalagao za to da izveštaj koji je podneo načelnik VBA Svetko Kovač bude objavljen, ali da su članovi tog tela stavili na izveštaj oznaku državne tajne.

"Sve što je u tom periodu ustanovila VBA, prosleđeno je Tužilaštvu za ratne zločine. Njima su dostupni svi podaci", kaže Stanković, navodeći da Tužilaštvo zna imena ljudi koji su pomagali Mladiću.