Lavrov: Neprihvatljiva rezolucija

"Rezolucija koju su neke zapadne zemlje iznele na razmatranje u Savetu bezbednosti UN, a koja podržava plan (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija i ukidanje postojeće Rezolucije 1244, za nas nije prihvatljiva", rekao je ruski ministar inostranih poslova u Bakuu.

Na konferenciji za novinare, nakon razgovora sa azejrbejdžanskim kolegom Elmarom Mamedjarovim, Lavrov je kazao da jednostrana rešenja za Kosovo mogu da postanu presedan koji će imati odjeka u mnogim delovima sveta i neće doprinositi naporima za stabilizaciju u drugim regionima.

EU uz ograde za američki predlog

Članice Saveta bezbednosti UN iz EU, uz izvesne ograde, podržavaju američko-nemački predlog rezolucije o Kosovu.

Tim predlogom se predviđa mogućnost da Kosovo posle prelaznog razdoblja od 120 dana de fakto postane nezavisno. Izvori EU u Briselu rekli su za Betu da "jedna ili dve" zemlje EU koje su članice Saveta bezbednosti UN traže da se dodatno razjasni stav u nacrtu da će odredbe te rezolucije zameniti odredbe ranijih rezolucija Saveta bezbednosti UN, uključujući Rezoluciju 1244 i sve druge rezolucije usvojene 1998. i 1999.

U tekstu američko-nemačkog predloga nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, u koji je Beta imala uvida, nigde se izričito ne kaže da će Kosovo biti "nezavisno", niti se definiše kakav će biti status Pokrajine, ali iz tog dokumenta proizlazi da više neće biti ni odredbe o suverenitetu Srbije nad Kosovom.

Ističe se, međutim, da će Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostati na snazi jedino u "prelaznom razdoblju od 120 dana" po usvajanju nove rezolucije tog tela UN.

Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, inače, nalaže "svim članicama (UN) da poštuju nezavisnost i teritorijalni integritet SR Jugoslavije", čiji državni kontinuitet sada ima Srbija.

U krugovima EU smatra se da je nužno da se razjasni i pitanje statusa, jer bi stavljanje van snage Rezolucije 1244 i usvajanje novog dokumenta Saveta bezbednosti UN dalo "pravnu slobodu" kosovskim Albancima da proglase nezavisnost.

Američko-nemačkom rezolucijom se "priznaju specifične okolnosti koje Kosovo čine posebnim slučajem, uključujući istorijski kontekst nasilnog nesaglasnog raspada Jugoslavije, nasilje i ugnjetavanje velikih razmera na Kosovu u razdoblju do 1999. godine i tokom nje, kao i duže razdoblje međunarodne uprave na temelju Rezolucije 1244 i proces koji UN vode za utvrđivanje statusa".

Savet bezbednosti UN, navodi se, u tom okviru "deluje na temelju poglavlja VII Povelje UN", koje nalaže mirovno-bezbednosnu akciju Saveta bezbednosti UN ako su ugroženi međunarodni mir i bezbednost.

Rajsova: Nema reči "nezavisnost"

Kondoliza Rajs kaže da se u predloženoj američko-evropskoj rezoluciji ne insistira na nezavisnosti Kosova.

Državna sekretarka SAD priznaje da oko budućeg statusa Kosova trenutno nema saglasnosti, ali da plan izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija štiti interese svih.

"Predložena rezolucija pretpostavlja da je takva nezavisnost moguća, ali tamo nema pasusa da će Kosovo biti nezavisna država", rekla je Kondoliza Rajs u intervjuu ruskom televizijskom kanalu NTV.

Kondoliza Rajs, koja je prošle sedmice boravila u Moskvi, ponovila je da Vašington smatra Kosovo jedinstvenim slučajem, koji ne može da bude presedan za rešenje problema s Južnom Osetijom i Abhazijom, otcepljenima od Gruzije posle sukoba početkom devedesetih godina.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da Beograd u pogledu budućeg statusa Kosova neće ići ispod opšte ideje suštinske i nadgledane autonomije, ali da je otvoren za razgovor o načinu sprovođenja tog plana. "Dakle, ispod toga se ne ide", rekao je Samardžić za Tanjug.

"Pregovarački proces bi mogao da doprinese tome da mnoge stvari koje su u vezi sa životom ljudi na terenu budu bolje uređene nego što smo mi kao pregovarački tim predložili. Međutim, moram da kažem da od predstavnika tima Prištine i Ahtisarijevog tima do sada nismo videli dobre argumente koji bi negirali naše predloge, što ne znači da to ne može biti ubuduće", kaže on.

Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung na opasne posledice nezavisnosti Kosova i naglasio da osnovni politički pravac Srbije jeste i ostaje članstvo u Evropskoj uniji.

Tadić je naglasio da bi, ako Kosovo postane samostalno, to moglo da podstakne mnoge konflikte u oblasti Crnog mora. "Balkan nije region s važnim energetskim resursima i strateškim sirovinama, ali region Crnog mora jeste. Ako tamo dođe do nestabilnosti, trpeće ceo svet. Kosovo je prva 'domino kockica' u tom nizu", upozorio je Tadić.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da bi bilo koji pokušaj koalicione vlade da se odrekne Kosova srušio tu vladu i istakao da nova vlada neće dozvoliti da se zemlja vrati u izolaciju iz devedesetih godina, uprkos sve snažnijim pritiscima Saveta bezbednosti UN da Kosovo dobije nezavisnost.

"Ko god se odrekne Kosova, implicitno ili eksplicitno, smesta i zauvek će izgubiti mogućnost da zemljom vlada s demokratskim mandatom", kaže Jeremić.

Jeremić veruje da bi Ratko Mladić konačno mogao da bude izručen Haškom tribunalu jer je Demokratska stranka dobila čvrsta uveravanja od premijera Vojislava Koštunice da će ispuniti uslove Evropske unije kada je u pitanju saradnja s Hagom.

Jeremić je Fajnenšel tajmsu rekao da će Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS-a, imati moć da nadgleda rad tajnih službi, čime će biti maksimalizovane šanse za hapšenje Mladića, javlja BBC, a prenosi Fonet.