Dan sećanja na žrtve genocida

U Beogradu venci su položeni kod spomenika žrtvama stradalim u logoru Staro sajmište. U Hrvatskoj, u spomen području Jasenovac održana je komemoracija žrtvama, a hrvatski predsednik Stjepan Mesić još jednom je osudio zločine počinjene u ime NDH.

Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu. Tim povodom predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije i grada Beograda položili su venac na spomenik stradalima u logoru Staro sajmište.

Čula se počasna paljba za žrtve logora na Starom sajmištu. Za preživele logoraše povratak na mesto nekadašnjeg mučilišta svake godine je podjednako potresno.

Borislava Ostojić i dalje pamti svaki detalj svoga zatočeništva. Ni danas, kao 92-godišnja baka, ne može da zaboravi kako je sa više hiljada zarobljenika preživljavala dane na Starom sajmištu.

"Mi smo bili smešteni u paviljonima, prikazano je tačno prva etaža, druga etaža, to je u veličini jedne velike sobe na tri nivoa, i tu smo živeli. Ja sam bila u srednjem nivou", priseća se Borislava Ostojić.

Jovica Nesković je na 16. rođendan odveden na Staro Sajmište. On kaže da mu Dan sećanja mnogo znači jer je jako malo logoraša preživelo torturu.

"Godinama sam dolazio tu, imam ovde spisak svih onih koji su bili na Sajmištu. I ovaj spomenik kad se podizao, ja sam bio", kaže Nesković.

"Teško je, doživeo sam i radujem se tome, ali je teško kad me pitate da odgovorim, teško je odgovoriti da neko dođe kući, a nekog nema, po dvoje-troje...", priča on.

Komemoracija u Jasenovcu

Preživele žrtve logora (Beta)

Na mestu nekadašnjeg logora Jasenovac u Hrvatskoj predstavnici tamošnje vlasti odali su počast žrtvama. Komemoraciji je prisustvovalo više hiljada građana, preživelih logoraša i njihovih porodica.

Obeležene su 62 godine od kada je više stotina zarobljenika pokušalo da pobegne iz zloglasnog logora. Oni su pokušali proboj nakon što je uprava logora odlučila da se likvidiraju svi zarobljenici, a Jasenovac do temelja sruši i spali kako bi se prikrili svi tragovi zločina.

Na današnjoj ceremoniji govorio je bivši logoraš Jakob Matijas, jedan od 107 zarobljenika koji su preživeli beg iz koncentracionog logora, na današnji dan 1945.

"Često smo noću čuli vriskove mučenih, odjeke prebijanja i batinjanja, poslednje hropce umirućih. Od grobara smo čuli za ubijanje djece otrovnim plinom. Od oko 80 članova moje šire i uže obitelji, jedino sam ja preživeo", rekao je Matijas.

U proboj logora krenulo je 600 logoraša, nakon što je dan pre likvidirana poslednja grupa žena. Nakon savezničkih bombardovanja u martu i aprilu te godine, naredba za likvidaciju svih logoraša došla je od ustaškog zločinca Maksa Luburića, uz naredbu da se logor i mesto Jasenovac do temelja sruši i spali kako bi se prikrili svi tragovi zločina.

Jakob Matijas na kraju svog govora je rekao: "Bilo je, ne smijemo zaboraviti, za mlade, za generac koje dolaze, da im se to nikada ne vrati."

"I kad sam svom sinu pričao o doživljenom, rekao sam mu 'Voli sve, pomozi i budi pošten'. Dozvolimo si da naša različita mišljenja možemo ukrstiti. Zbog toga ne treba da budemo neprijatelji", rekao je Matijas.

Mesić osudio veličanje ustaštva

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je izjavio na komemoraciji da je veličanje ustaških zločinaca i snaga poraženih u Drugom svetskom ratu napad na Hrvatsku, koji "traži jasan, odlučan i beskompromisan odgovor".

"Opet se susrećemo na mestu strašnog zločina koji ne dopušta zaborav, susrećemo se da bismo odali počast nevinim žrtvama jasenovačke klaonice, da bismo se prisetili ko su bili krvnici, a ko su i zašto bile žrtve", rekao je Mesić.

Bitno je da sećanje ostane živo, da uspomena ne umre zajedno sa žrtvama i kad bismo to dopustili, pristali bismo na zaborav onoga sto se ne sme zaboraviti, poručio je hrvatski predsednik.

"Kad bismo se s time pomirili, dali bismo odrešene ruke onima koji se sve agresivnije trude da nam umesto istorijske istine nametnu laž o istoriji, koji žele da izbrišu cinjenice i zamene ih falsifikatima. To ne smemo i nećemo dozvoliti", rekao je Mesić.

"Reći ću i danas nešto što sam do sada mnogo puta rekao, ali što neki uporno ne žele čuti. Njima i ne govorim, ali govorim mladima da shvate što je bilo i kako je bilo", rekao je Mesić.

"Točno je, bilo je zločina i na strani antifašizma, i za vreme i posle rata, ali fašizam i ustaštvo bili su zločin u ideji i u ostvarivanju te ideje", rekao je on.

"Ako se kroz medije javnosti i dalje neretko nude teze kako je ustaški poglavnik bio domoljub, koji je eto malo zastranio, ali je imao dobre namjere, dok se vođu narodnooslobodilačkog pokreta po kratkome postupku proglašava zločincem i to jednim od najgorih zločinaca u povijesti, onda u ovom društvu nešto nije u redu", rekao je Mesić.

Brojne delegacije

Parastos su na najvećem grobnom polju "Hrastovi" služili sveštenici Banjalučke eparhije, molitvu za žrtve fašističkog terora "kališ" služio je rabin Jevrejske zajednice u RS Jozef Atijas, dok je molitvu za stradale Rome uputio predstavnik Romske zajednice iz Beograda Dragoljub Acković.

Komemoraciji su prisustvovali i saborski poslanici, predstavnici nacionalnih manjina, uključujući i delegaciju Srpskog narodnog veća, predstavnici naroda žrtava, pre svega Srba, Jevreja i Roma, preživeli logoraši i predstavnici antifašističkih organizacija, kao i predstavnici diplomatskog kora.

U ime predsednika Srbije Borisa Tadića vence su položili ambasador Radivoje Cvetićanin, generalna konzulka u Vukovaru Bojana Ristić i konzulka u Rijeci Mira Jegdić.

U ime premijera Srbije Vojislava Koštunice, vence su položili i specijalni izaslanik predsednika vlade Petar Lađević i Ivana Mrkić, načelnica odeljenja u Ministarstvu rada i zapošljavanja Srbije.

Prisutnima su se pre toga obratili i ministar nauke i obrazovanja Dragan Primorac, bivši logoraš Jakob Atjas, Jevrejin iz Sarajeva, kome su ustaše ubile 70 članova uže i šire porodice, zatim predsednica Saveta Jasenovca Zorica Stipetić i predsednik Upravnog odbora Nataša Matulić, koja je govorila o radovima na obnovi Jasenovca.

Komemoraciji je prisustvovao i veliki broj Srba i njihovih predstavnika, od saborskih poslanika, zvaničnika u ministarstvima, predstavnika manjinske samouprave i čelnih ljudi srpskih organizacija.

Komemoraciji je prisustvovao predstavnik Srpske pravoslavne crkve, jasenovački paroh Slobodan Lalić, zatim predstavnici Islamske zajednice, Jevrejske opštine i Katoličke crkve, a pošto su održali molitve za mrtve, usledilo je polaganje venaca na spomen-obeležje.

Dodik: O genocidu u Jasenovcu i Sud pravde

Obeležavanje jasenovačkog proboja je održano i u Republici Srpskoj. Parastosu u Spomen-području Donja Gradina su prisustvovali predsednik RS Milan Jelić, premijer RS Milorad Dodik, te delegacije Vlade i Narodne skupštine RS.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se u Jasenovcu desio genocid, ali da to mora da kaže i Međunarodni sud pravde u Hagu, koji je nedavno priznao i genocid u Srebrenici.

"Ovo je prilika da BiH pokrene pitanje pravde i pokaže put ka miru u budućnosti", poručio je Dodik na komemorativnom skupu jasenovačkim žrtvama u Donjoj Gradini.

Prvi put je pomenu prisustvovao izaslanik visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, njegov zamenik Klarisa Pastori.

A ispred zgrade parlamenta Republike Srpske danas je otkriven spomenik "Topola užasa", u znak sećanja na žrtve ustaškog logora u Jasenovcu.

Spomenik je otkriven povodom obeležavanja godišnjice proboja jasenovačkih logoraša i Dana Banjaluke, a ceremoniji su prisustvovali najviši zvaničnici RS i preživeli logoraši.

Gradonačelnik Banjaluke Dragoljub Davidović rekao je da tim spomenikom Banjaluka "diže glas protiv ubijanja civila bilo gde na svetu".

"Banjaluka želi da sačuva večnu uspomenu na ljude, na žrtve - Srbe, Jevreje, Rome i sve ostale koji su nevini, čisti i nedužni nestajali u kolonama smrti", rekao je on.

Predsednica Udruženja preživelih logoraša Jasenovca Dobrila Kukolj upozorila je da taj zločin nikada ne sme da bude zaboravljen i navela da je u tom logoru stradalo 40 članova njene porodice.

"Poručujem čitavom svetu da se ne sme desiti da se to zlo ikada više ponovi", rekla je ona.

Romska partija podsetila na stradanja

Romska partija podsetila je danas, povodom Dana sećanja na žrtve genocida, na žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji i pozvala međunarodnu zajednicu da pomogne u zbrinjavanju ugroženog stanovništva.

"Samo sa Kosova je raseljeno i proterano više od 200.000 ljudi", rekao je predsednik Romske partije Srđan Šajn na manifestaciji "Stop - nikad više", koju je ta stranka organizovala u centru Beograda.

U saopštenju Romske partije navodi se da je ta stranka akcijom želela da podseti na stotine hiljada Srba, Roma i Jevreja koji su stradali u ustaškom logoru logoru Jasenovac od avgusta 1941. godine do aprila 1945. godine.