Ponovo prepirke u SANU

Hajdin, koji je bio na čelu Akademije protekle četiri godine, na izborima je pobedio istoričara Vasilija Krestića. Dok akademici tvrde da je ta institucija jedinstvena u odlučivanju, njihove izjave i optuživanja posle izbora pokazuju da u SANU postoje dve oštro suprotstavljene struje, pre svega oko čuvenog Memoranduma.

Za rekordnih sat i po članovi SANU su s 93 glasa ponovo izabrali Hajdina za predsednika. Neposredno posle izbora činilo se da su i pobednik i poraženi zadovoljni glasanjem. 

Nikola Hajdin: To se nikada nije desilo, da oko 80 procenata glasa za novi Izvršni odbor i predsednika. To daje podstrek da nastavimo intenzivan rad.

Vasilije Krestić: To je volja većine, i ja se s njom slažem, želim uspeh Akademiji i nadam se da on neće izostati.

I dalje o Memorandumu

Ipak, da su izbori bili žestoka borba dve suprotstavljene struje u Akademiji potvrđuju reči akademika Dejana Medakovića, koji je podržao Krestićevu kandidaturu.

Najveće neslaganje akademika odnosi se na Memorandum iz osamdesetih godina, među čijim autorima su Krestić i Medaković. Taj papir jedni nazivaju platformom podele Jugoslavije i pozivom na rat, a njihovi protivnici tvrde da je Memorandum imao punu podršku tadašnjih akademika.

B92: Stojite iza Memoranduma i danas?

Dejan Medaković: Ne da stojim, Memorandum je 100 odsto proricao, nismo mi bili trijumfalno srećni zbog toga, ali proricao je nešto što se i desilo.

Matija Bećković: To je jedna nemila epizoda koju je Akademija prebolela.

Nikola Hajdin: Medakovićeva shvatanja su shvatanja prošlosti, dobili su samo 20 odsto, mi idemo dalje, na to ne možemo da se osvrćemo.

Kandidaturu Hajdina za predsednika SANU su, između ostalih, podržali Dušan Kovačević, Andrej Mitrović, Nada Milošević-Đorđević, Nikša Stipčević, Predrag Palavestra, Matija Bećković, Svetlana Velmar-Janković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Dejan Despić i Isidora Žebeljan.

Kandidaturu Krestića su, između ostalih, podržali Mihailo Marković, Dinko Davidov, Kosta Čavoški, Dejan Medaković, Kosta Mihailović, Milorad Ekmečić, Erih Koš, Dragoslav Mihailović i Čedomir Popov.

"Nema mesta za dnevnu politiku"...

Akademija je dobila i dva nova potpredsednika - Nikolu Tasića i Stevana Koičkog - i novog sekretara Dimitrija Stefanovića.

Nikola Hajdin kaže da će sa svojim saradnicima SANU voditi kao i do sada, u pravcu unapređenja nauke i utvrđivanja njenog mesta u domaćim i stranim naučnim krugovima.

Hajdin je izjavio da će ta ustanova nastaviti da neguje dosadašnju saradnju sa evropskim i svetskim akademijama i drugim uglednim naučnim i kulturnim institucijama.

"Predstoje nam veliki zadaci, budući da Evropa sve više uključuje Srbiju u svoje naučne i kulturne projekte, a uloga SANU je u tome ključna", rekao je Hajdin.

Nikola Hajdin je naglasio da u SANU "nema nikakvih podela" i obećao da će sve aktivnosti Akademije biti javne, odnosno da će njen rad i komunikacija s javnošću i medijima biti "modernizovana".

"Ne postoje dve struje u Akademiji. Akademija se bavi ozbiljnim problemima i ona je znatno prisutnija u društvu nego što je bila. Naša delatnost su nauka i umetnost, ovde nema mesta za dnevnu politiku", rekao je Hajdin.

On je naglasio da su osnovni zadaci SANU organizovanje naučnih skupova, gostovanja srpskih stručnjaka na naučnim skupovima u inostranstvu i dovođenje inostranih stručnjaka u Srbiju, izdavanje publikacija i obeležavanje značajnih jubileja srpske kulture.

...ali ima za Kosovo

U Akademiji postoje i suprotstavljena gledišta o Kosovu. S jedne strane, akademici Nikola Hajdin i Dragomir Vitorović podržavaju napore šefa države. Akademik Dejan Medaković zamera što se vlast pokorava Zapadu i prihvata da su Albanci trenutno većina na Kosovu, zanemarujući činjenicu da su tamo planski naseljavani za vreme Envera Hodže.

Nikola Hajdin: Akademija dosledno i do kraja podržava politiku naše vlade, uostalom i politiku parlamenta, i tu nikakvih razlika nema.

Dragomir Vitorović: Akademija se u celini pridružuje stavu i politici predsednika i premijera.

Dejan Medaković: Mi govorimo na osnovu činjeničnog stanja majoriteta albanske manjine u okviru cele Srbije, a glavni argument Zapada nije istorijski, jer su Albanci na Kosovo došli u XVII veku. Mi se svi mirimo s činjeničnim stanjem, a niko ne ide da analizira kako je došlo do tog stanja.

Čemu služi SANU

Današnje glasanje

SANU je u novijoj istoriji najpoznatiji po Memorandumu, dokumentu koji je, prema nekim analizama, prethodio raspadu SFRJ.

Plasiran je krajem 1986, a tumačen kao politička, nacionalna i srpska velikodržavna platforma Slobodana Miloševića za ratove koji su usledeli početkom 90-ih. Međutim, sa današnje vremenske distance, istoričar Predrag Marković navodi da je to izvikan dokument.

"To je jedan neobavezan skup mišljenja o tadašnjoj krizi, nastao na inicijativu tadašnje Komunističke partije, koja je uputila poziv intelektualcima u diskusiju, u koju su se uključili i slovenački intelektualci", kaže on.

"Dok je program u Slovenačkoj novoj reviji bio platforma za izdvajanje Slovenije, Memorandum se kreće u okvirima tadašnjeg sistema SFRJ, on čak ničim i ne stavlja u pitanje te okvire", kaže Marković.

"Njemu je pridat preteran značaj, kao jedan zli master-plan srpskog nacionalizma, a kasnije analize su pokazale da on ne može da se direktno poveže s tim", smatra on.

"Najveći problem Memoranduma je što je on izuzetno aljkav dokument, to su tako neka naklapanja zbrda-zdola, uopšte, to je izvikan tekst", kaže on.

Predrag Marković smatra i da SANU i akademije zemalja u regionu imaju zajedničku karakteristiku, a to je društveni značaj koji ne postoji u drugim zemljama.

"Akademija, naravno, ima pravo da ima mišljenje o bilo čemu, ali generacijski, organizacija gde su uglavnom ljudi u penziji, nema kapacitete da se aktivno bavi bilo čim", kaže Marković.

"Ona treba da ima svoje mišljenje o krupnim problemima kao neka vrsta savetodavnog organa, ali sada kao neka aktivna organizacija za odbranu srpstva ili za borbu protiv nacionalizma, to ne treba da bude njena uloga, niti to rade akademije u drugim zemljama, osim u našem regionu", kaže on.

"To radi i hrvatska akademija, obe crnogorske, slovenačka i makedonska, i to je nešto specifično za male zemlje srednje i istočne Evrope", kaže Marković.

Marković navodi da je ključan problem SANU taj što ne uspeva da definiše svoju ulogu, odnosno da li je aktivno intelektualno telo ili počasna organizacija.

Srpska akademija je osnovana u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića, 1. novembra 1886, a njen prvi predsednik bio je Josif Pančić.