"Kažnjavati negiranje Srebrenice"

Najviše zabrinjava to što ima onih koji priznaju da je počinjen zločin, ali da ga nije bilo dovoljno, kaže Vojin Dimitrijević.

Izvor: FoNet

Subota, 10.03.2007.

13:59

Default images

Čelnik Beogradskog centra za ljudska prava profesor Vojin Dimitrijević, inicijator predloga da se u našoj zemlji sankcioniše svako negiranje genocida, počinjenog u Srebrenici u leto 1995. "Oni koji izvikuju 'Nož, žica, Srebrenica!' ne smatraju da se nije desio zločin, već da nije ubijeno dovoljno Bošnjaka", rekao je Dimitrijević za novosadski Dnevnik.

"Dakle, pošto postoji utvrđena činjenica da je u Aušvicu počinjen holokaust, da je u Ruandi bilo što je bilo, a da je u Srebrenici izvršen genocid, pričati da to ne postoji nije deo slobode govora. E, to je ono što treba regulisati zakonom koji bi kažnjavao negiranje činjenica utvrđenih od relevantnih međunarodnih organa", pojasnio je Dimitrijević.

On smatra da bi trebalo ići putem onih koji su ranije proglasili kažnjivim negiranje holokausta, kao što su Nemci i Francuzi i sledeći taj trag, i "mi bismo mogli da donesemo zakon kojim bi se kažnjavalo negiranje genocida u Srebrenici jer je on utvrđen od relevatnih međunarodnih institucija."

"Ovde ne treba da se bavimo pitanjem da li je bilo genocida. Francuski zakon se poziva na nirnberšku presudu, koja čak nije ni bila upućena toj zemlji. Pa ipak, neke konstacije iz Nirnberga niko u Francuskoj ne sme osporavati", podsetio je Dimitrijević.

Komentarišući činjenicu da su neke stranke eksplicitno protiv njegovog predloga, Dimitrijević kaže: "Ako su radikali protiv toga, neka su! Oni su stranka koja ima poverenje 30 odsto birača, pa neka budu protiv. Ne moraju se radikali moliti za zakon koji bi kažnjavao negiranje genocida u Srebrenici, kao što su moljeni za donošenje novog ustava".

Dimitrijević smatra da se i pored ubrzanja istorije, od Srba očekuje da suviše brzo raskrste s prošlošću.

"Nemcima je, u uslovima prosperiteta, trebalo od 1945. do 1968, dakle 23 godine, da dođu generacije koje su pitale očeve šta su radili u ratu. I to jedino tako može da se reši. Možda kod nas ta priča može da ide nešto brže, ali ne može odmah. Zato i zakon koji kažnjava negiranje genocida treba napraviti s izvesnom veštinom", rekao je profesor Dimitrijević.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 8

Pogledaj komentare

8 Komentari

Možda vas zanima

Bure baruta pred eksplozijom: Počinje veliki rat? 1
Svet

Bure baruta pred eksplozijom: Počinje veliki rat?

Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.

20:40

17.4.2024.

23 h

Podeli: