Još jedna kampanja tabloida

Uprkos tome što je izjavom Slaviše Lekića u emisiji Insajder potvrđena umešanost vojske u stvaranje atmosfere pre i posle pobune "crvenih beretki", u poslednjih nekoliko dana, umesto odgovora i istraživanja kakva je bila uloga vojne službe bezbednosti, po raznim novinama vodi se sinhronizovana kampanja vređanja, čiji je cilj uništavanje još jedne važne priče koja je stigla do javnosti.

Oba udruženja novinara oglasilila su se povodom poslednjih napada na glavnog urednika magazina Status, a nekadašnjeg urednika lista Reporter Slavišu Lekića.

Lekić je u emisiji Insajder rekao da je vojna služba bezbednosti Reporteru, čiji je on bio urednik 2001, dostavila izmišljen spisak sa imenima policajaca, koje, navodno, traži Hag.

"Šta je javni interes, pa Slaviša Lekić je izgovorio nešto što je iznad bilo kakvog interesa političke stranke, BIA, Vojno-obaveštajne agencije. Naš javni interes je da doznamo i svaki novinar, to je dužnost novinara, da istražuje i da čak prelazi granicu i kada su u pitanju političari i kada su u pitanju tajne službe", kaže Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Hronologija i uloge

2001. godine Jedinica za specijalne operacije stupila je u pobunu zbog, kako je zvanično saopšteno, hapšenja dvojice haških optuženika. Nekoliko godina kasnije utvrđeno je da je ta pobuna bila način da Milorad Ulemek postavi svoje ljude na čelo MUP-a i BIA.

Pobuna je bila i početak sukoba između Zorana Đinđića i Ulemeka koji je rezultirao atentatom 12. marta. Pripadnici JSO-a u vreme pobune otkazali su obezbeđenje članovima vlade.

Oružanu pobunu podržao je tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavom da i lekari štrajkuju u mantilima, tj. svojoj radnoj odeći. U takvoj atmosferi, dan pošto je pobuna završena i situacija privremeno smirena, list Reporter objavljuje lažni spisak sa imenima 362 policajca koje, navodno, traži Haški tribunal.

Tadašnja Vlada Srbije odmah to demantuje i tvrdi da je spisak izmišljen jer se na njemu nalaze ljudi koji su lečeni na VMA i oni koji su dobili orden od Miloševića. Tim povodom Zoran Đinđić u intervjuu za list Reporter, 28. 11. 2001. godine, kaže:

"Ako analizirate tu listu kao što smo mi radili, videćete da ona nije slučajno sastavljena, da jeste sastavljena po nekom principu, u nameri da se uznemiri policija, da se ljudi u policiji okrenu protiv republičke vlade, da im se uputi poruka 'ta vlada će da vas pošalje u Hag, nemojte da je štitite'", kazao je tada Đinđić.

Đinđić javnosti poručuje da je lažni spisak samo nastavak afere Gavrilović, nastavak priče s ‚‚crvenim beretkama" i kaže da oni koji su takav spisak izmislili moraju da budu otkriveni i da zbog toga moraju da odgovaraju.

Dejan Mihajlov, funkcioner DSS-a, tada javno brani lažni spisak koji je objavljen u Reporteru: "Povezivanje afere Gavrilović sa spiskom objavljenim u Reporteru je Đinđićevo skretanje pažnje sa suštine stvari. Premijer, ministar pravde i policije traže krivce u drugima umesto da pogledaju u svoje resore."

Kada su predstavnici MUP-a tužili novinare Reportera zbog objavljivanja lažnog spiska, Reporterov tadašnji advokat bio je poslanik DSS-a Đorđe Mamula.

Na čelu vojne službe bezbednosti koja je tada bila pod formalnom kontrolom predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice bio je Aco Tomić.

"To je spisak koji je fabrikovan u Beogradu sa vrlo jasnom namerom da se policija okrene protiv vlade i nije nimalo slučajan niz kriza koje se prave od trenutka kada je Milošević poslat u Hag. Srbiju periodično potresaju krize koje neko proizvodi u nameri da destabilizuje republičku vladu. Mislim da je vreme da se na kraju taj centar, ta kuhinja iz koje se krize stvaraju, identifikuje", kazao je Đinđić.

Tekst s lažnim spiskom koji je dostavljen iz vojne službe potpisao je tadašnji novinar Reportera, a danas zamenik glavnog i odgovornog urednika Kurira Jovica Krtinić.

Jovica Krtinić, povodom jučerašnjeg otvorenog pisma Slaviše Lekića, saopštio je da nikada nije bio u dodiru sa bilo kojom tajnom službom i da nije ispunjavao njihove naloge. "Gnušam se takvih optužbi, a posebno one kojom mi je prebačena odgovornost za smrt uvaženog kolege Perice Vučinića", saopštio je Krtinić.

Kampanja posle informacije

Kada je Slaviša Lekić pet godina kasnije u emisiji Insajder otkrio informaciju da je lažni spisak dostavljen iz vojne službe bezbednosti, počela je kampanja po tablodima.

"Užasnuta sam manirom kojim se pojedine novine sada, tabloidi tipa Presa i Kurira, obračunavaju sa Slavišom Lekićem, pri tom argumentima koji apsolutno nisu relevantni. I nedopustivi su, to je zamena teze", kaže Nadežda Gaće.

Ovo nije prvi put pošto se po istoj matrici uništavaju u tim istim novinama, na potpuno isti način, vređanjem i zamenom teza, svi koji se usude da pokrenu neku priču koja je od javnog značaja.

Zbog toga će NUNS narednih dana pokrenuti ozbiljnu inicijativu da se takvom novinarstvu stane na put. Posao novinara je da informišu javnost, a ne da rade sve da od javnosti nešto sakriju, naglašavaju u NUNS-u.

Uloga tabloida

Inače, tabloidi su igrali određene uloge u mnogim događajima.

U Srbiji je od promene vlasti 2000. godine pokrenuto više desetina dnevnih novina, prevashodno tabloida. Nijedna vlast od 2000. nije do kraja istražila čiji kapital stoji u pozadini osnivanja tabloida.

Prvi put su u akciji Sablja zabranjeni Identitet, zbog kapitala vođa Zemunskog klana u njemu, i Nacional, zbog objavljvanja neistinitih sadržaja koji su stvarali atmosferu linča.

Ubrzo po gašenju ta dva lista, nastali su dnevnici Kurir, Centar, Balkan, Internacional i Srpski nacional. Ministarstvo kulture medijima izdaje dozvole za rad.