Finska bi ga mogla smestiti Putinu "pod nos"

Ranije je bilo nagađanja da Finska okleva da na svojoj teritoriji “ugosti” nuklearno oružje ili stalne jedinice NATO-a, kao i da bi mogla da traži garancije da se to neće dogoditi.

Premijerka Sana Marin rekla je ranije ove godine da NATO nema interesa za baze ili raspoređivanje nuklearnog oružja u toj zemlji. Ali, na inauguracionom elsinškom bezbednosnom forumu prošlog vikenda u glavnom gradu Finske, predsednik Finske Ninisto je rekao: "Finska želi da postane članica NATO, tačka. Ništa više, ništa manje. Nemamo nikakvih posebnih zahteva ili rezervi koje bismo postavljali kao preduslove za naše članstvo."

Ova izjava teoretski otvara mogućnost za postavljanje nuklearnog oružja NATO-a u Finskoj, a pritom treba uzeti u obzir da je južna granica zemlje udaljena manje od 1.000 kilometara od Moskve.

Finska i Švedska trebalo bi uskoro I zvanično da postanu 31. i 32. članice NATO-a, čeka se još ratifikacija u mađarskom i turskom parlamentu. Ulaskom u NATO te dve zemlje okončavaju decenijsku politiku neutralnosti, što je već samo po sebi istorijski strateški neuspeh Putina, jer je ulazak te dve zemlje u NATO posledica rata u Ukrajini.

Ovo dvostruko pristupanje preobraziće geostratešku situaciju u severnoj Evropi. Baltičko more postaće ono što su neki promatrači nazvali "jezerom NATO-a", dok će finsko-ruska granica duga 1.300 kilometara postati nova linija razdvajanja NATO-a i Ruske Federacije.

Rusija ima nekoliko nuklearnih baza u blizini finske granice. To uključuje interkontinentalne balističke rakete smeštene u Vipolzovu, oko 489 kilometara od granice, i nekoliko nuklearno podmorničkih baza unutar 240 milja od granice u Barentsovom moru.

Finska premijerka Sana Marin rekla je u maju da savez nije pokazao želju da postavi nuklearno oružje na finsku teritoriju. "Niko nam neće doći da nam nametne nuklearno oružje ili stalne baze ako ih mi ne želimo", rekala je Marin u Rimu.

To se za sada nije promenilo, piše Slobodna dalmacija, prenoseći tekst Njuzvika, ali se takođe dodaje da se takva mogućnost ne može isključiti.

Kai Sauer, državni podsekretar za spoljnu I bezbednosnu politiku u finskom Ministarstvu spoljnih poslova poslova kaže da prema njegovim saznanjima ni jednoj od takozvanih ‘novih‘ članica NATO-a nije ponuđeno nuklearno oružje.

Ali, on dodaje da je situacija nestabilna i da je članstvo u NATO dobra smernica. “Zašto bismo ograničili bilo koju od mogućih opcija? Ne kažem da smo previše oduševljeni mogućnošću da dobijemo nuklearno oružje. Ali, to je na kraju politička odluka, a mi još nismo u fazi u kojoj smo članica. Tako da ćemo još videti", rekao je on.