Šta je bačelor-diploma

Fakultetske bačelor-diplome biće izdavane posle trogodišnjeg školovanja, a stručnjaci objašnjavaju da je zvanje bačelor nastalo zbog potrebe tržišta i prekvalifikovanih radnika. Zbog malog broja profesora engleskog jezika, odsek Anglistike na Filološkom fakultetu počeo je da izdaje bačelor-diplome.   Bolonjska deklaracija predviđa tri nivoa fakultetskih diploma. Prvi je titula bačelor, posle trogodišnjeg školovanja, master posle petogodišnjeg i phd ili doktorat, posle osm godina studiranja. Bivši ministar prosvete Gašo Knežević objašnjava da se struktura studija uspostavljena Bolonjskom deklaracijom velikim delom bazira na istraživanju kompanije Simens. Ta nemačka firma je ispitivanjem svojih visokokvalifikovanih radnika utvrdila da više od 50 odsto njih koristi manje od 10 odsto znanja koja su stekli na fakultetu. Bačelor je titula kadrova čije će znanje biti dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, objašnjava Knežević.

"Sve se svodi na racionalizaciju sistema i povećavanje efikasnosti. Zbog toga postoje tri izlaza. Prvi izlaz, bačelor, trebalo bi da zadovoljava radna mesta koja su zadovoljna jednim kvantumom znanja. Master je uslovno rečeno za elitna radna mesta, a doktor ostaje za univerzitetske nastavnike ili za primenjenu nauku koja se primenjuje u praksi", kaže on.

Profesor na Filološkom fakultetu Ljubiša Rajić kaže da čitav sistem nastave u Srbiji mora da bude promenjen kako bi bio u skladu s Bolonjskom deklaracijom. Rajić naglašava da proces nastave mora da bude usmeren ka studentima jer se univerzitet previše brine i određuje šta je potrebno poslodavcu i državi.

"Za najveći deo onog što se radi u srednjoj školi jedva da je i dve godine studija potrebno. Kad je reč o stranim jezicima, treba više vreme da se jezik dobro savlada, ali nema nikakve potrebe da oni koji će raditi praktičnu nastavu jezika, na npr. Kolarcu ili u nekoj privatnoj školi, znaju i gomilu drugih stvari koje neće koristiti u nastavi. Dobro je da to imaju, ali im nije nužno. Za one koji nemaju većih ambicija, koji smatraju da treba da steknu samo ono znanje koje im je nužno da se zaposle, i njima treba nešto da ponudimo. Ali mi stalno hoćemo da definišemo šta je potrebno poslodavcu umesto da im to prepustimo", kaže Rajić.

Ljubiša Rajić kaže da je zbog primene Bolonjske deklaracije neophodno izvršiti promenu načina sistema obrazovanja da bi studenti s titulom bačelora na kraju školovanja imali više praktičnog znanja.

"S tri godine intenzivnih studija, s po recimo, šest časova praktične nastave jezika dnevno i s velikim težištem na savremenom jeziku, kad je reč o stranim jezicima, mi možemo posle tri godine proizvesti nekog ko može da drži tu nastavu u školi, koji može da radi kao inokorespondent, pod uslovom da bitno smanjimo nauku o jeziku, istoriju književnosti i druge stvari koje nisu bitne za taj posao, a da onom ko želi više da se udubi u nauku o jeziku ili u nauku o kulturi i književnosti damo četvrtu i petu godinu", kaže on.

Iako je stav Ljubiše Rajića da obrazovanje studente mora da što brže dovede do završnog stupnja, posle kog će moći da se zaposle, njegovom odseku još nije dozvoljeno da izdaje bačelor-diplome. Prema Statutu Filološkog fakulteta, samo odsek za engleski jezik može da izdaje diplome I stepena zbog deficita profesora engleskog jezika.