NATO: Počelo je; "Ojačaćemo"

Ambasadori NATO potpisali su protokol o pristupanju Finske i Švedske, u prisustvu šefova diplomatije dve zemlje Peke Havista i An Linde.

"Ovo je istorijski trenutak za Finsku, Švedsku i NATO. Sa 32 zemlje bićemo jači i naši građani sigurniji pred najvećom bezbednosnom krizom u poslednjih nekoliko decenija", rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Generalni sekretar rekao je da vrata Alijanse ostaju otvorena za evropske demokratije koje su spremne da daju doprinos zajedničkoj bezbednosti.

Protokol o pristupanju mora biti ratifikovan u svih 30 država članica saveza. Svaka od njih ima različite pravne procedure i moguće je da će do konačnog pristupanja dve nove članice proći i nekoliko meseci, prenosi AP.

Protokol znači da Helsinki i Stokholm mogu da učestvuju na sastancima NATO i imaju veći pristup obaveštajnim podacima ali sve do okončanja procesa ratifikacije neće imati zaštitu po klauzuli NATO koja kaže da je napad na jednog saveznika napad na sve.

Švedska i Finska: Doprinećemo jačanju bezbednosti NATO

Švedska će, kao buduća članica NATO, doprineti bezbednosti svih saveznika, a ubeđeni smo da će naše članstvo ojačati Alijansu, rekla je ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde u sedištu NATO nakon ceremonije potpisivanja protokola o pristupanju Švedske i Finske Alijansi, čime započinje formalni proces ratifikacije.

"Uradićemo sve što je do nas da doprinesemo kolektivnoj odbrani NATO, rame uz rame sa ostalim saveznicima. Odluka švedske vlade ima veliku političku i javnu podršku u Švedskoj i verujemo da je učlanjenje u NATO najbolji način za Švedsku da osigura nacionalnu bezbednost", rekla je Linte, preneo je sajt NATO.

Ona je dodala da se nada brzom ratifikacionom procesu, pošto je prethodno Turska kočila ulazak ovih nordijskih zemalja u Alijansu, optuživši ih da daju utočište osobama koje smatra teroristima.

"Kao što znate, potpisali smo memorandum o razumevanju između Finske, Švedske i Turske, kako bismo rešili zabrinutost Turske, kada je reč o bezbednosti i terorizmu. Imaćemo zajednički mehanizam za rešavanje problema, tako da se nadam da će sve tri zemlje videti da je ovo dobar memorandum koji će turski parlament prepoznati i ratifikovati", dodala je Linde.

Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto je rekao da je, sa finske tačke gledišta, dobro da ima dugoročan i vrlo dobar odnos sa Turskom.

"Kada se Turska prijavila za članstvo u EU, bili smo među zemljama koje su se zalagale za taj proces. Imamo blisku saradnju o mirovnim pitanjima sa Turskom. Posetio sam dva puta ovog proleća Tursku. Ova učestala komunikacija će se, naravno, nastaviti tokom ratifikacionog procesa, a u ovom memorandumu smo rešili sva pitanja koja je Turska istakla, uključujući pitanje terorista, Radničke partije Kurdistana, i tako dalje", kazao je Havisto.

On je rekao da iz perspektive Helsinkija, Finska "nije nikakvo utočište za teroriste, niti će to biti".

"Poostravali smo naš zakon. Ova pooštravanja su pomenuta u memorandumu i mislim da su važna. Kako su rekli An i Jens, u sklopu ovog procesa ili mehanizma koji stvaramo, možemo da dobijemo dodatne informacije, što nas raduje. Onda ćemo verovatno moći efikasnije da se borimo protiv terorizma u našoj zemlji", kazao je Havisto.