"NATO treba ubiti, da bi ga spasli"

Kako prenosi hrvatski Jutarnji list, iaka je upravo završen samit NATO u Madridu, koji su zvaničnici zapadnih zemalja proglasili istorijskim i iako su frcali superlativi, iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvaljenja, moglo se videti da je zajedništvo saveza možda dugo čitav kilometar, ali duboko svega centimetar.

To što su vođe zemalja članica Rusiju, koja ugrožava Evropu bar od 2007, proglasile "najznačajnijom i direktnom pretnjom" bezbednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona više je isticanje očiglednog nego što je naznaka velike strategije, ocenjuju u Politiku.

I privlačenje Švedske i Finske u Savez, koje je Stoltenberg proglasio postignućem, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom od Redžepa Tajipa Erdogana nego uspešne visoke diplomatije s ciljem međusobnog pomaganja u odbrani, pišu u Politiku, navodeći da je turski predsednik te dve države držao "kao taoce" kako bi od Sjedinjenih Država dobio ono što je želeo, nove avione F-16.

Autor na tom portalu se čak pita da li bi Turska uopšte poslala svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na baltičke zemlje. Njihov odgovor je: Teško.

U tekstu se navodi i da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Savezu ne potkopava samo tvrdnje NATO da se radi o zajednici koja deli liberalne vrednosti, već ih i ismejava, a oni nisu jedini koji potkopavaju legitimitet ove alijanse.

Politiko podseća da su samo koju sedmicu pre invazije nemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, zahtevali od SAD da sa nemačke teritorije povuku sve nuklearne bojeve glave. Sada je napad na Ukrajinu doveo do toga da su nemački političari, koji su godinama ignorisali apele Vašingtona da prestanu da “drže na dijeti nemačku vojsku” i počnu da doprinose vojnom savezu, preko noći postali veliki zagovornici Severnoatlanskog saveza.

Ta nova predanost Alijansi, ocenjuju u Politiku, rezultat je straha, a ne uverenja, i lepak koji povezuje Savez nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američki nuklearni štit. To nije dovoljno da bi Savez održao zajedništvo.

Veliki deo evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, delimično zato što njihove vlade nisu usaglašene o stepenu ugroženosti celog kontinenta od Rusije.

Ako Ukrajina nastavi gubiti teritorij i ljudske živote jer joj nedostaju sredstva za odbranu, ocenjuju u Politiku, krivac će biti NATO.

Iako je Bajden sada vratio SAD u sedlo NATO, nakon Trampa koji je Ameriku žestoko distancirao od Alijanse, to ne znači da će SAD i dalje NATO videti kao prioritet zbog sopstvenih problema s Kinom, što opet znači da će manje brige voditi o stanju u Evropi.

Zbog toga NATO, kako predlaže Politiko, treba da sprovede radikalnu reformu, prestane da se oslanja isključivo na SAD i potera iz Saveza zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme.

Isto tako, članice koje ne ulažu dovoljno u svoju odbranu, pišu u Politiku, trebalo bi usmeriti da bezbednosne garancije potraže negde drugde, van Saveza.

"U vojnim krugovima, taktika uništenja grada kako bi se spasao jeste kontroverzna. U slučaju NATO druge opcije nema", zaključuju u Politiku.