Još jedna država strahuje od Rusije? "Svi ćemo biti pregaženi"

To bi se desilo u skladu sa trenutnim planovima Severnoatlantskog saveza da odbrani zemlju od bilo kakvog ruskog napada, rekla je premijerka Estonije.

Kaja Kalas rekla je novinarima u sredu kako postojeći odbrambeni planovi saveza za tri baltičke države dopuštaju da budu pregažene pre nego što budu oslobođene nakon 180 dana, prenosi Fajnenšel tajms.

Napominjući da je prošlo više od 100 dana otkako je Rusija pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, premijerka je istakla: "Ako uporedite veličinu Ukrajine i baltičkih zemalja, to bi značilo potpuno uništenje zemalja i naše kulture.

"Oni od vas koji su bili u Talinu i poznaju naš stari grad i vekove istorije i kulture koji su ovde – sve bi to bilo izbrisano sa mape, uključujući naše građane, našu naciju", dodala je ona.

Njeni komentari dolaze uoči samita zemalja članica NATO u Madridu sledećeg utorka, na kome će članice te alijanse razgovarati o planovima za odbranu svog istočnog krila u svetlu rata, uključujući i pitanje kako bolje braniti baltičke države.

Estonija, Letonija i Litvanija se zalažu za trenutnu strategiju da u svakoj zemlji ima hiljade stranih vojnika, koji će delovati kao 'tripwire force' (vojna sila znatno manja od snage potencijalnog protivnika, što pomaže u odvraćanju agresije kao demonstracija napadačeve posvećenosti da se vojno suprotstavi, čak i ako sama 'tripvire' sila ne može pružiti trajni otpor, opaska autora), koje će zameniti snage kojima će NATO nastojati da od prvog dana brani svaki deo teritorije tih zemalja, posebno nakon što su zemlje bile svedoci dešavanja u Ukrajini koja se pripisuju ruskim snagama.

Komentarišući, kako je nazvala, plan NATO "da se izgubi, a zatim oslobodi", ona je rekla da su se zločini koje su počinili navodno ruski vojnici u ukrajinskom gradu Buči dogodili 80 dana nakon početka invazije.

EPA-EFE/TOMS KALNINS

"Sada svi vide da takav koncept zapravo ne funkcioniše", rekla je Kaja Kalas.

Dodala je da je razgovarala sa stranim vojnicima stacioniranim u Estoniji – uglavnom onima iz Velike Britanije – i da su joj rekli da, s obzirom na to da trenutni planovi podrazumevaju da će biti potpuno izbrisani u potencijalnoj ruskoj invaziji, "oni nisu poput ideja da treba da umru".

Kaja Kalas zahteva da se vojne trupe, koje bi činile između 20.000 i 25.000 vojnika Alijanse, rasporede u Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

"Ali, kaže ona, to ne znači da će sve te trupe biti strane ili će morati da budu stalno stacionirane u svakoj zemlji. Hiljade estonskih, letonskih i litvanskih vojnika biće uključeno u možda jednu brigadu – od 3.000 do 5.000 vojnika – stranih trupa stacioniranih u zemlji, a s vremenom će se to povećati na dve brigade", rekla je.