Kremlj: "Militarizacija Evrope neće ojačati njenu bezbednost"

Peskov dodaje da šef evropske diplomatije Žozep Borelj, uprkos njegovoj funkciji, nije apologeta diplomatskih rešenja već je sklon agresivnim koracima.

Naime, Borelj je ranije izjavio da situacija u Evropi po pitanju bezbednosti, a u svetlu ruske specijalne operacije u Ukrajini, govori o tome da je neophodno formirati zajedničke evropske oružane snage. "Ovde se radi o ideji militarizacije Evrope, kao i o nastavku upumpavanja naoružanja u Ukrajinu. Sve to zajedno ne doprinosi jačanju bezbednosti i stabilnosti evropskog kontinenta“, istakao je Peskov. Govoreći o Poljskoj i o politici koju Varšava vodi, Peskov je rekao da se ona, kada je reč o Rusiji, graniči sa ludilom. Naime, Poljska je odlučila da prevremeno raskine ugovor o isporuci ruskog gasa iako je on bio na snazi do kraja 2022. godine. "Šta će biti dalje, sada je jako teško prognozirati. A što se tiče tranzita gasa, ta tema takođe zahteva dosta pažnje. Ali ne treba zanemariti činjenicu da postoje alternativni pravci za isporuku tog energenta, koji veoma aktivno funkcionišu“, dodao je on.

O razmeni zarobljenika

Peskov se osvrnuo na pitanje razmene zarobljenika iz "Azovstalja“ na ukrajinskog političara Viktora Medvedčuka rekavši da tako nešto najverovatnije nije moguće jer se radi o "raznim kategorijama“. "Već smo rekli da je Medvedčuk građanin Ukrajine i da nema nikakve veze sa Ruskom Federacijom. Plus, on nije vojnik. Kada je reč o licima koja su se predala iz `Azovstalja`, reč je o pripadnicima nacionalističkih formacija, zato i kažem da se ovde radi o totalno različitim kategorijama“, naveo je. Peskov nije želeo da odgovori na pitanje i da li će zarobljenici iz "Azovstalja“ biti razmenjeni na ruske vojnike, ali je kazao da uprkos svemu, proces razmene zarobljenika ni u jednom trenutku nije obustavljen.