"Mi smo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu. Srbija nije demokratija"

On tvrdi kako na Zapadnom Balkanu postoji veliki rizik od prelivanja sukoba iz Ukrajine, da dešavanja u toj zemlji podsećaju na "patnju kosovskih Albanaca pre više od dve decenije" i poručio da predsednik Rusije Vladimir Putin ne sme da se poziva na Kosovo kao izgovor za "agresiju na Ukrajinu".

"NATO je intervenisao na Kosovu zbog genocida, koji je dobro dokumentovan i za šta postoje svedoci. Toga nije bilo u Ukrajini", tvrdi Kurti uz poruku da zapad ne sme da ignoriše to što Srbija ima tesne odnose sa Rusijom, posebno činjenicu da se nije priključila sankcijama.

Izneo je i tvrdnje da se u Beogradu održavaju svaki drugi dan proruske demonstracije, na kojima se mogu videti i članovi vlade, odnosno visoki funkcioneri SPS-a.
Kurti je skrenuo pažnju da je Priština podnela zahtev za članstvo u Savet Evrope, da nastavlja put ka NATO članstvu preko Programa partnerstvo za mir, i da očekuje viznu liberalizaciju sa EU.

„Mi smo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu. Srbija nije demokratija, već autoritarna država, a činjenica je da se autokrate podržavaju. To ugrožava dugoročni mir u regionu. Zato Kosovo treba da dobije veću ekonomsku pomoć, članstvo u EU i NATO", smatra Kurti.

Na pitanje vezano za zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova, a članice su NATO, kaže da ne treba pitanje pristupanja Prištine da vezuju za Srbiju, jer je ona protiv NATO i ne želi da se priključi.

Kada je reč o Berlinskom procesu kaže da podržava stvaranje zajedničkog tržišta, ali da to iziskuje samo jednu stvar, a to je da Srbija prizna dokumenta sa Kosova.
"Postoje zemlje koje priznaju naša dokumenta a ne našu državu, tako da je to moguće. Predsednik Srbije to može, ali neće", kazao je on.

Upitan za „Otvoreni Balkan" Kurti je rekao da za tako nešto treba da sve zemlje budu „otvorene", a Srbija, kaže, nije otvorena prema Kosovu. „Srbija je otvorena za Rusiju i Kinu, i želi da i drugi to budu. Zato smo skeptični prema „Otvorenom Balkanu". Ta inicijativa je otvorena za sve što je Srbija želi", rekao je on.

Govoreći o sporazumimau okviru dijaloga Beograda i Prištine i Zajedinici srpskih opština, podsetio je da je taj dogovor postignut u avgustu 2015, ali, kako kaže, nije prošao „test" ustavnog suda u Prištini.

„Prethodno srpska strana je odobrila da može sporazum o ZSO biti razmatran pred Ustavnim sudom. Takodje Ahtisarijev plan ne dozvoljava etničke entitete. Pored toga, samo Beograd protestuje zbog neuspostavljanja ZSO, a to ne čine Srbi na Kosovu", tvrdi Kurti.