Putin želi rat? "Zbunjujuće"

Situaciju sa politikom Kremlja analitičar Bi-Bi-Sija Stiv Rozenberg opisuje kao slagalicu kojoj nedostaje polovina delova.

"To je frustrirajuće. To je zbunjujuće. Nikada ne vidite celu sliku. Dobro došli u svet politike Kremlja", piše Rozenberg.

Dešifrovati šta Putin misli i planira je, blago rečeno, izazov.

I upravo to želi Kremlj – da sve oko sebe drži u neizvesnosti. Šta su tačno Putinovi planovi? Da li Moskva sprema veliku invaziju na Ukrajinu ili ograničenu operaciju? Da li je zveckanje oružjem samo neka vrsta zastrašivanja, ili diplomatija koja tera drugu stranu na poteze?

Geopolitička slagalica je veoma složena.

Komadići slagalice koje vidimo izazivaju veliku zabrinutost na Zapadu.

Oko 100.000 ruskih vojnika se nakupilo na granicama Ukrajine. Moskva izvodi niz velikih vojnih vežbi na kopnu i na moru. Vojne vežbe je najavila i Belorusija, zemlja pod jakim uticajem Kremlja. Zvanična Moskva postavlja zahteve Zapadu za koje zna da će ih Amerika odbaciti, kao što je zabrana pridruživanja Ukrajine NATO-u i okončanje aktivnosti NATO-a u istočnoj Evropi.

Istovremeno, Vladimir Putin poručuje javnosti da su "Ukrajinci i Rusi jedan narod, jedna celina".

Teške reči i pretnje

Shutterstock/Giuseppe Amoruso

Vašington je nedavno pismeno odgovorio na zahteve Moskve, a iz Kremlja kažu da će detaljno analizirati odgovor SAD.

U međuvremenu, oštre reči stižu sa svih uključenih strana.

"Ne postavljajte infrastrukturu NATO-a na teritoriju Ukrajine. Tražimo od naših 'partnera' u zemljama NATO-a da se udalje. Udaljite se od naših granica. Napustite postsovjetske zemlje jer ugrožavate ruski narod", rekao je nedavno Jevgenij Popov, poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija i voditelj emisije na ruskoj državnoj televiziji.

"Vaše vreme ističe. Morate da donesete odluku, i to brzo", dodao je on.

"Šta će biti inače?" pitao je novinar Bi-Bi-Sija.

"U suprotnom će doći do reakcije koja će biti neverovatno opasna za ceo svet. Neki zapadni zvaničnici tvrde da Rusija nema "petlju". Da li zaista želite da to proverite?" bio je Popovljev odgovor.

Rusija tvrdi da joj NATO predstavlja pretnju

Epa/EFE/Yuri Kochetkov

"Ruski zvaničnici u javnosti insistiraju da NATO predstavlja pretnju ruskoj bezbednosti. Ali ja sam skeptičan", piše analitičar Bi-Bi-Sija.

Teško je poverovati da Moskva zaista smatra NATO pretnjom.

Samo 6 odsto granica Rusije je sa zemljama članicama Severnoatlantske alijanse.

Kremlj ima dobre odnose sa nekim članicama NATO-a, poput Italije i Mađarske.

Moskva je čak prodala oružje Turskoj, koja je takođe članica NATO-a.

Takođe treba imati u vidu da se NATO (ili Norveška) graniči sa Rusijom više od 70 godina.

Osim toga, nema naznaka da bi Ukrajina, Gruzija ili bilo koja druga bivša sovjetska republika mogle biti primljene u NATO u bliskoj budućnosti.

Šta Putin zaista želi?

Otkud onda fiksacija Kremlja na NATO?

Deo razloga je unutrašnji – da se ruski narod ujedini protiv navodnog spoljnog neprijatelja.

Ali deo razloga bi mogao biti da se iskoristi trenutak za preoblikovanje evropskog bezbednosnog poretka na način koji je od koristi Moskvi, odnosno da se proširi ruska sfera uticaja, odnosno da se dovede u pitanje ishod Hladnog rata.

"Putin smatra da je Zapad iskoristio slabost Rusije devedesetih, da Rusija nije dobila fer tretman i da nije dobila ono što je zaslužila. On to želi da promeni", rekao je Andrej Kortunov, direktor ruskog Saveta za spoljne poslove. vlasti.

"Njegov argument je jednostavan. Sada kada se odnos snaga promenio, mi više ne živimo u zapadnocentričnom unipolarnom svetu. Trebalo bi da nas saslušate i shvatite ozbiljno ono što nas brine", dodao je on.

Šta je sledeći korak Moskve?

Bez svih delova slagalice možemo samo da nagađamo.

To može zavisiti od toga da li će američka ponuda pregovora sa Rusijom o nekim aspektima bezbednosti u Evropi biti dovoljna da zadovolji Vladimira Putina.

Ako ne, to jest, ako je Putin odlučan da demontira evropsku bezbednosnu arhitekturu, mogući su vojni sukob i dugoročne tenzije između Istoka i Zapada.

"Nadam se da će Putin biti zadovoljan onim što je do sada dobio. Mislim da je donekle uspeo. Naterao je Zapad na dijalog. To znači da bi mogao da kaže da je njegova misija završena, odnosno podizanje tenzija na ukrajinski pomogla da se Zapad ubedi da razmotri ruske predloge", kaže Kortunov.

"Ali mogao bi da ponudi drugačije tumačenje događaja. Mogao bi da kaže da Zapad pokušava da uvuče Rusiju u beskrajne, besmislene pregovore i da tvrdi da će se uticaj Zapada na Ukrajinu nastaviti.

Što se tiče domaće scene, rusko društvo nije baš oduševljeno zbog mogućnosti rata na granici.

"Rusi nisu naročito željni da učestvuju u velikoj vojnoj operaciji u Ukrajini", dodaje.