Otopljavanje odnosa Severne Makedonije i Bugarske: "Imamo volju za napredak u međusobnim odnosima"

Na konferenciji za novinare premijeri Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i Bugarske Kiril Petkov su istakli da postoji volja za brz napredak u međusobnim odnosima.

Oni su ocenili da je rad pet međuvladinih radnih grupa, kojima kopredsedavaju resorni ministri, postavio normativni osnov za pojačanu saradnju.

"Stvarno sam zadovoljan današnjim sastancima, Imali smo plenarni sastanak, ali još je važnije što su ministri u radnim grupama radili na konkretnim projektima koji treba da se razvijaju u narednom periodu", rekao je bugarski premijer Petkov.

Premijeri dve susedne zemlje su izrazili zadovljstvo time što je mnogo urađeno već na prvom sastanku i ocenili da će memorandumi koji su potpisani kao krajnji rezultat imati ekonomski razvoj celog regiona.

Kovačevski je rekao da su i na prvom sastanku u Skoplju, 18. januara i sada u Sofiji razgovarali i o političkom temema, ali da su najviše vremena posvetili ekonomskim.

Povodom zahteva Sofije da Bugari budu upisani u Ustav Severne Makdonije, on je rekao da se u Ustavu navode i drugi narodi osim makedonskog i da je normalno da građani koji se samopredeljuju na drugi način mogu da zatraže da uđu u Ustav, ali i da je to proces koji prolazi kroz više faza i institucija.

"Na putu jedne države ka EU otvara se ustav kako bi se adaptirao i tada će na osnovu zahteva biti obuhvaćena i ta pitanja u salglasnosti sa zahtevima građana", rekao je premijer Severne Makedonije.

Kovačevski je rekao da će Skoplje i Sofija pokazati da i na Balkanu može da se sarađuje, dok je njegov bugarski kolega istakao da veruje da će dijalog zameniti nacionalizam u odnosima dve susedne zemlje.

Među dokumentima koji su potisani u Sofiji su memorandumi o saradnji u poljoprivredi, podsticanju preduzetništva i o železničkom povezivanju Skoplja i Sofije uz ubrzanje izgradnje železničkog koridora 8, inicijativa za uspostavljanje aviolinije između glavnih gradova, kao i deklaracija za smanjenje cena rominga.

Dva premijera su na prvom susretu u Skoplju rešili problem oko korišćenja kratkog imena Severne Makedonije u međunarodnim i dokumentima EU, što je bilo jedno od spornih pitanja i dogovorili formiraje međuvladinih radnih grupa u više oblasti, među kojima su ekonomija i infrastruktura.

Sledeći sastanak tih grupa Petkov je najavio "već za sedam dana" i istakao da će rad intenzivirati i Komisija za istoriju i obrazovanje, u kojoj je Sofija često kritikovala makedonski deo tog međudržavnog tela.

Sofija od decembra 2020. blokira početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU, insistirajući da Skoplje prvo ispuni uslove iz Ugovora o dobrosusedstvu sa Bugarskom i da prizna bugarske korene makedonske nacije i jezika.

Bugarska je prošle godine formulisala zahteve u dokumentu "Pet plus jedan", zatraživši prestanak govora mržnje prema Bugarskoj i izvrtanja istorijskih činjenica u udžbenicima i drugde, prestanak diskriminacije građana koji se izjašnjavaju kao Bugari i njihovo uvođenje u Ustav, nemešanje Skoplja u unutrašnje stvari Bugarske i manjinska prava.

Jedan od zahteva Sofije bio je i da se u međunarodnim i dokumentima EU uvek koristi isključivo dugo ime susedne države, Republika Severna Makedonija, i da Skoplje formalno potvrdi da nema nikakve aspiracije prema Bugarskoj.