"Neće nestati"

On kaže da čovečanstvo mora da nauči da živi sa tim, da se i dalje pridržava pravila kao što su držanje rastojanja, nošenje maske, pravila higijene, testiranja i vakcinacije.

"Ono najvažnije je da moramo biti svesni činjenice da je protok pandemije u našim rukama, a ne negde, u kosmosu. A to znači biti uporan u držanju distance, nositi masku i upražnjavati higijenske mere i tako ćemo ostati zdravi", rekao je Montgomeri za Novosti i naglasio da je dobro to što danas može da se spase mnogo više života nego na početku pandemije.

Na pitanje da li je podela virusa na delta i omikron označila prekretnicu u pandemiji i da li će tih raščlanjavanja biti još, sagovornik kaže:

"Grčki alfabet ima mnogo slova. Buduće varijacije i mutacije, nesumnjivo će, uslediti. Zbog toga je od presudnog značaja da izbegnemo inficiranje, jer virusi mutiraju samo ako postoji infekcija. Zato tvrdim da moramo da sprečimo novo inficiranje, to jest, širenje kovida 19, jer je ono izvor stvaranja novih mutacija. Zamislite samo šta bi se dogodilo kad bismo dobili mutaciju koja je toliko zarazna kao delta soj korone i tako smrtonosna kao ebola".

Profesor Montgomeri dodaje da ipak nije sve crno.

"Tri stvari su se značajno promenile nabolje od izbijanja pandemije virusa korona do danas i daju optimizmu vetar u leda. Najpre, znamo mnogo više o ovoj bolesti i tretmanu obolelih, pa iako je kovid 19 i dalje potencijalno smrtonosna bolest, danas možemo da spasemo mnogo više života, nego u trenutku izbijanja pandemije", naveo je on.

Drugo, u zapadnim zemljama EU kvota imunizacije dostigla je između 70 i 90 odsto, što pomaže da se izbegnu težak protok bolesti i brojne, neslućene komplikacije.

"Najzad, mnogi su, zahvaljujući vakcinaciji, dobili delimični imunitet i, sasvim neosetno, preležali koronu, ne znajući da je imaju", rekao je on i dodao da je s druge strane, adut zvani imunitet krda pokazao se gotovo, pa nedostižnim.

"Neće, po svoj prilici, biti dostignut ni planskim, niti stihijskim zaražavanjem, a ni imunizacijom. Virus je, naime, isuviše sposoban da se prilagođava, da mutira i da svojim bezbrojnim varijacijama uvek dostigne svoj cilj, a to je da uđe u ljudski organizam i u njemu se razmnožava", naveo je on. Dodao je i da nije na lekarima da šalju poruke, ali je naglasio da bi mnogo želeo da svi povrate poverenje u nauku, da manje prostora zauzimaju teoretičari zavere i ideološki zaslepljeni, kako bi se zdravlje svih nas i zdravstvo što bolje pripremili za pandemije. Kaže da su mnogi grešili, jedni iz pogrešne naučne procene, drugi usled ideološke zaslepljenosti.

"Među onima koji su grešili bila je i ostala, smatra naš sagovornik, Svetska zdravstvena organizacija, koja, ni danas, nije uspela u jednoj prioritetnoj misiji, da u zemljama bez razvijenog i funkcionalnog zdravstvenog sistema obezbedi i vodi efektivnu i široku kampanju imunizacije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, posebno je delikatno pitanje da li mala deca treba da se vakcinišu protiv koronavirusa.

"Vakcine su bezbedne i stoga odobrene i za najmlade. Nadam se da će, u jednom trenutku u budućnosti i to što je moguće pre, vakcina protiv kovida 19 biti sastavni deo obavezne imunizacije u prvim godinama života, ili u onoj godini dečjeg razvoja, kad medicina bude smatrala da je to najpovoljnije i najefikasnije", rekao je on.