Bez dogovora u Beču

Delegacije su iznele suprostavljene stavove o privatizaciji na Kosovu, ali i o vraćanju spoljnih dugova. Prema rečima članova beogradske delegacije, nepostizanju rešenja najviše su doprineli međunarodni posrednici koji nisu dobro pripremili ovu rundu pregovora.

Savetnik srpskog premijera Aleksandar Simić rekao je novinarima da se danas najviše razgovaralo o spoljnim dugovima, a da su razgovori o privatizaciji na Kosovu bili izuzetno teški: "Gospodin Roan smatra da nije njegov mandat da razgovara o privatizaciji u sklopu razgovora o budućem statusu. Naš argument je bio da je to jedino mesto gde se o tome može razgovarati, jer do sada, i SRJ i SCG i Republika Srbija nisu imale mesto gde su mogle da ospore nelegalan proces privatizacije. Danas smo ponovo čuli da to nije ni palata Alesberg u kojoj se nalazimo, ali mi nećemo odustajati. Mi ćemo sve one i pravne i faktičke razloge koje imamo prezentirati na svakom mogućem mestu“. 

Član beogradskog pregovaračkog tima Leon Kojen rekao je da je zbog potpuno različitih stavova ostalo malo prostora za dogovor. "Začudili smo se kad smo čuli da je namera Albanaca i međunarodne zajednice da završe privatizaciju do kraja godine. Ako se to desi, to je suprotno interesima srpskih građana i firmi, ali i svih stanovnika Kosova", rekao je Kojen. Prema njegovim rečima, namera da se sistemi poput Trepče i Kosovske energetske korporacije (KEK) privatizuju za šest meseci pokazuje malo ekonomskog znanja.

Zamenik glavnog pregovarača UN za status Kosova Alber Roan najavio je da će sutra biti održan sastanak ekspertskog tima međunarodne zajednice sa kosovskom delegacijom, posvećen stvaranju opština sa srpskom većinom na Kosovu. Roan je najavio i da će taj tim uskoro otići u Beograd da bi razgovarao o istom pitanju.

Hiseni odbacio kritike Beograda

Prištinska delegacija saopštila je da Kosovo prihvata sporazum o sukcesiji SFRJ iz 2001. godine i da je spremno da preuzme sve obaveze koje se tiču spoljnog duga.

Priština međutim traži precizne podatke od stranih kreditora kako bi se tačno definisao kosovski udeo u spoljnom dugu. Šef prištinske delegacije Skender Hiseni odbacio je sve kritike Beograda na račun privatizacije na Kosovu: "Procesom privatizacije u potpunosti raspolaže Kosovo, jer društvena imovina pripada samo kosovskoj vladi i narodu Kosova. Što se tiče privatne svojine, ona je svetinja na Kosovu i to je ono što će vlada u Prištini u potpunosti poštovati i vratiti svima ono što im pripada".

Predstavnici prištinskog pregovaračkog tima tražili su od Beograda kompenzaciju za sve žrtve nasilja do 1999. godine.

Hamiti: Ideje Beograda su anahrone

Savetnik predsednika Kosova Fatmira Sejdiua, Muhamed Hamiti, ocenio je danas da su ideje Beograda po pitanju rešavanja statusa Kosova "smešne i anahrone".

Hamiti je za juče objavljen predlog beogradske pregovaračke delegacije o rešavanju statusa Kosova rekao da "izgleda kao loša propagandna vežba u naporima da se Kosovu vrati status pokrajine u okviru Srbije", saopšteno je iz predsednikovog kabineta.

Kosovo je, prema Hamitiju, "oslobođeno" od Srbije 1999. godine, uz velike žrtve građana i pomoć NATO-a, koji je "pomogao u vreme etničkog čišćenja i pokušaju nestajanja albanske nacije, koje je pretilo od strane beogradske vojne i paravojne mašinerije".

Srpska platforma

Uoči šeste runde pregovora Beograda i Prištine srpski pregovarački tim predstavio je Platformu o budućem Statusu Kosova i Metohije kojom se predviđa da ono ostane sastavni deo Srbije, sa visokom autonomijom. Savetnik premijera Koštunice, Slobodan Samardžić, naveo je da se Beograd zalaže da sa Prištinom zaključi međunarodni sporazum u trajanju od 20 godina. UN bi, rekao je Samardžić, zadržale vojno i delimično policijsko prisustvo u pokrajini.

Kompletnu platformu možete pročitati ovde.

"Kosovo i Metohija će po ovom našem viđenju imati ustav gde će između mnogih drugih stvari, dakle, osnivanja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, organizacije vlasti, garancije ljudskih prava, elemenata ekonomskog uređenja, imati i deo koji direktno ustavno garantuje položaj Srba na Kosovu", rekao je Samardžić.

Savetnik predsednika Tadića, Leon Kojen, naveo je da Platforma predviđa specifično rešenje koje objašnjava strategiju – više od autonomije, manje od nezavisnosti: "Sad možemo da se pozovemo na jednu analogiju iz osamnaestog veka, tada su postojale teritorije za koje se govorilo da su zasebno telo unutar neke mnogo veće državne celine. Na ovaj način Kosovo bi bilo takva teritorija unutar Srbije, politički gledano."

U oblastima koje su u nadležnosti Srbije, organi sa Kosova imali bi pravo da daju preporuke i mišljenja organima u Srbiji, ali ne i više od toga, objasnio je Kojen. S druge strane, pokrajina bi raspolagala punom finansijskom autonomijom, što znači vođenje samostalne politike javnih finansija, sa mogućnošću zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i dobijanja direktnih stranih investicija.

Janjić: Vrlo loš tajming

"Šteta je za samu platformu da nije objavljena onda kada je i napravljena, pre godinu i po, jer bi onda imala mnogo veći politički efekat. Ovako će njen sadržaj izazvati mnoga dodatna nepotrebna sporenja, jer kada se pogleda osnovni mehanizam koji platforma predviđa, on je u suštini suprotan metodologiji kojom ide Ahtisari, a treba znati da iza njega stoji Kontakt grupa, Evropska unija i Savet bezbednosti", kaže za B92 Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Janjić kaže da srpska vlada ima pravo kada je u pitanju uticaj EU na privatizaciju na Kosovu: "Međutim, Beograd je ćutao dok je EU sprovodila tu privatizaciju, barem je ćutao dok je Nebojša Čović bio šef Koordinacionog centra, a kad nije ćutao, to je bila samo 'politička galama'. Ne znam da li je išta utuženo na međunarodnom sudu od tih spornih 'nelegalnih' privatizacija".

"Loš je i kontekst za platformu, jer će se ona shvatiti kao pokušaj eliminacije Evropske unije iz pregovaračkog procesa i treba očekivati žestoki kontraudar Brisela. Bojim se da će se to sve prelomiti preko imovine nesrećnih Srba koji žive na Kosovu", kaže Janjić.

Server: Predlog namenjen javnosti u Srbiji

Analitičar vašingtonskog Instituta za mir Danijel Server kaže da je Platforma za status Kosova beogradskog pregovaračkog tima namenjena pridobijanju političke podrške u samoj Srbiji, kao i da će reakcija međunarodne zajednice biti negativna.

"Mislim da beogradski pregovarački tim ovom platformom želi da pokaže da je predusretljiv, da ništa ne shvata, a da se istovremeno pokaže kao konstruktivna strana i da iznese predlog koji će dobiti podršku u Srbiji", rekao je Server londonskom Bi-BI-SI-ju.

Server smatra da je uprkos svemu, dobro da ljudi u Srbiji razmišljaju šta im je činiti i očigledno je da imaju pravo da iznose predloge, ali "to nije realan smer pregovora", jer se ovaj predlog svodi na davanje većih ingerencija Beogradu nego što ima danas".

Politika: UN 'strogo poverljivo' o Kosovu

Politika objavila interni dokument UN o planu postupanja u slučaju da se pregovori o Kosovu okončaju proglašenjem nezavisnosti. "Plan za hitne slučajeve za potencijalni priliv interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru" načinjen je 1. aprila i predstavlja uobičajenu praksu ozbiljnih državnih, humanitarnih i nevladinih institucija u svetu koje spremaju "izlaznu varijantu" za svako rešenje.

U dokumentu koji prenosi Politika, predstavnici UN-a navode da bi razvoj događaja tokom pregovora i određivanja konačnog statusa Kosova mogao da izazove dalju političku nestabilnost i građanske nemire u pokrajini i da dovede do novih pokreta manjina sa Kosova ka unutrašnjosti Srbije i Crnoj Gori.

U slučaju da na nezavisnom Kosovu bude nasilja nad srpskom manjinom, agencije UN očekuju da će zaštitu u centralnoj Srbiji potražiti i do 70.000 ljudi. Precizira se da bi po proglašenju nezavisnosti najmanje 25.000 ljudi iz južne pokrajine odmah krenulo ka užoj Srbiji, navodi se u tajnom dokumentu UN-a koji prenosi Politika.

Opširnije o pisanju Politike pročitajte u rubrici Drugi pišu.