"Vojnici na snimku nisu ubijeni"

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore je rekao da su dvojica vojnika ranjena, a jedan je ostao nepovređen. Tužilaštvo za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu pokrenulo je istragu o tom slučaju, a Stanković je kazao da su Vojska i Ministarstvo odbrane dostavili dokumentaciju koju imaju, s obzirom na to da ima razloga da vode istragu jer su ti vojnici ranjeni kad su se predali.

On je rekao da je vojnik koji nosi beli čaršav Slovenac koji živi i radi u Sloveniji, i on je ostao nepovređen; jedan od ranjenih je podoficir, koji se nalazi na teritoriji SCG, a identifikovan je i drugi ranjeni vojnik, o kojem ministar nije rekao ništa više.

Helsinški odbor u Sloveniji početkom aprila pustio je u javnost taj snimak austrijske televizije ORF, tvrdeći da su u napadu slovenačkih teritorijalaca ubijena tri vojnika, stara između 18 i 19 godina, u trenutku dok su se predavali.

Prema podacima koje ima Vojska SCG, tokom sukoba sa Teritorijalnom odbranom i policijom u Sloveniji 1991. poginula su 44 pripadnika JNA: šest oficira, sedam podoficira, 30 vojnika i jedno civilno lice na službi u vojsci, dok je 184 pripadnika JNA ranjeno.

Stanković je kazao da je tokom tih sukoba slovenačka strana ozbiljno kršila pravila ratovanja, ali da su dokumentaciju sa detaljima o počinjenim zločinima zaplenili pripadnici Zbora narodne garde Hrvatske pri povlačenju Vojnog suda iz Zagreba.

NVO traže preispitivanje svedočenja Kučana u Hagu

Hrvatski centar za razvoj demokratije, Građanski otpor zločinu i nasilju i Helsinški monitor Slovenije uputili su zahtev Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu da preispita svedočenje bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana. Od suda se traži da prouči da li je na suđenju Slobodanu Miloševiću, Kučan, svedočeći o događajima na graničnom prelazu Holmec, pod zakletvom krivo svedočio.

Predsednica Hrvatskog centra za razvoj demokratije Semina Lončar potvrdila je da je pomenuti zahtev upućen na osnovu sumnje da je bivši slovenački predsednik 21. maja 2003, tokom svedočenja na sudu, sada već pokojnom bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, počinio krivično delo neistinitog svedočenja, odnosno da je govorio neistinu i time zaveo sud i javnost.

O sumnji da je svedočenje bilo "možda neistinito, bilo je reči i na konferenciji haškog suda za novinare i nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima", održanoj 1. aprila u Splitu, rekla je Predanova.

Slovenačko državno tužilaštvo je u novembru 2004. Predanovu optužilo za klevetu, zbog navoda da je u toku borbi između Teritorijalne odbrane Slovenije i JNA, u vreme slovenačkog rata za osamostaljenje, u junu 1991. godine, "učinjen verovatno prvi ratni zločin na području bivše Jugoslavije".