U Bundestagu kao u školi: Nećemo da sedimo pored njih

Nakon izbora krajem septembra u novom sazivu Bundestaga biće 735 poslanika, što je rekord. Zbog komplikovanog izbornog sistema, nemački parlament raste i raste, te je, posle kineskog Narodnog kongresa, najveća skupština sveta.

"Učiteljice, neću da sedim pored nje(ga)!" Takvih vapaja se svi sećamo iz osnovne škole. No kada se o rasporedu sedenja ne spore klinci nego poslanici Bundestaga, onda sve ima bizarnu notu.

Đak pored kojeg niko neće zove se Alternativa za Nemačku (AfD), desničarska stranka oko koje su ostale partije godinama grade neku vrstu sanitarnog kordona, isključujući svaku mogućnost saradnje sa njima.

Radikalnoj struji u AfD to je potaman, još jašu na priči da su jedina antisistemska partija, a da su svi drugi deo establišmenta.

Nakon izbora krajem septembra u novom sazivu Bundestaga biće 735 poslanika, što je rekord. Zbog komplikovanog izbornog sistema, nemački parlament raste i raste, te je, posle kineskog Narodnog kongresa, najveća skupština sveta.

Koliko je poznato, u Kini se niko ne buni zbog rasporeda sedenja već se svi složno okupe jednom u pet godina da podrže mudro rukovodstvo u Pekingu.

U Nemačkoj pak Liberali više ne žele da sede pored poslanika AfD. To mesto im je dopalo jer su poslanički klubovi u Bundestagu podeljeni otprilike prema partijskom kontinuumu. Na levom krilu je Levica, pa redom idu Socijaldemokrate, Zeleni, Demohrišćani, Liberali i AfD.

Dobacuju, a to nije lepo

„To nije bilo lepo iskustvo", jada se poslanik Liberala Frank Zita kada priča o sedenju pored glasnih kolega iz AfD. Kaže, kad god se u parlamentu govori o izbeglicama ili vakcinaciji, kolege zdesna dižu dževu, dobacuju užasne stvari. Ali, nije to jedini razlog što bi Liberali hteli ka sredini.

„Verujemo da raspored sedenja pokriva klasičnu šemu levo-desno, dakle od više socijalističkih partija do veoma, veoma konzervativnih. Mi se svrstavamo u partiju centra, liberalnu, dakle pre u sredini parlamenta", kaže Zita.

I na televiziji se libeali uvek smeštaju pored desnice - po ugledu na Bundestag

U prevodu, Liberali bi da se menjaju sa Demohrišćanima, to jest da njih gurnu udesno. Tako bi se usred plenarne sale praktično spojili poslanički klubovi žutih Liberala, Zelenih i crvenih Socijaldemokrata – tri partije koje pregovaraju o idućoj vladajućoj koaliciji, od milošte prozvane semaforom, zbog stranačkih boja.

Naravno da se to ne dopada Demohrišćanima koji su doživeli istorijski fijasko na izborima, sledi im lom u stranci, pa doživljavaju kao poniženje to što bi Liberali još da im uzmu stolice.

"Mislim da promena rasporeda sedenja nije neophodna", kaže poslanik Demohrišćana Patrik Šnajder.

"Nije u redu da semafor koalicija zauzme prominentna mesta usred plenuma, a opoziciju gurne u ćošak. Zato odlučno odbijamo namere Liberala."

Nezgodno mesto na desnici

Kada se novi saziv Bundestaga kroz dve sedmice (26. oktobar) prvi put okupi pod kupolom zgrade Rajhstaga, sedeće se onako kako se sedelo do sada. Međutim, ako se Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali dogovore o narednoj koaliciji, vrlo je moguće da će uvažiti predlog ovih potonjih da se promeni raspored.

Za to je potrebna prosta većina glasova u Savetu starešina (koji čine predsednik i potpredsednici parlamenta, te još poslanika po snazi svake stranke), ili u plenumu.

"I Socijaldemokrate imaju interes da gurnu Demohrišćane ka desnom krilu. Jer blizina AfD zna da bude toksična", kaže politikolog Albreht fon Luke.

"AfD je stranka koja dovodi one koji sede pored u iskušenje da se snažno suoče sa njima. A to bi bio pravi problem za Demohrišćane, koji polažu na distancu od AfD."