Šta se krije iza Kurtijeve "mirovne deklaracije"?

Kao i dokumentacija o 80 napada na Srbe na KiM samo u ovoj godini, tenzije, ocene da je bio najgori sastanak ikad u Briselu.

Ispod radara prošao jedan detalj - da je prištinski premijer Aljbin Kurti ponudio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na potpis "mirovnu deklaraciju".

Sadržaj dokumenta, kojeg je Vučić odbio, ubrzo je osvanuo na društvenim mrežama. Naizgled pristojan dokument, reklo bi se, sa mnogim stavkama koje lepo zvuče, poput "mirnog razrešenja" ili "zaštite manjina". Ipak, u njemu se, kako otkriva izvor odlično upućen u dešavanja, krije "sitna" začkoljica - njime bi Srbija priznala granice Kosova, a time neposredno i nezavisnost.

Deklaracija ima šest tačaka, otkucanih na četiri strane na engleskom jeziku.

U prvom članu se ističe odredba o "nenapadanju" i da će se obe strane "suzdržati od međusobnih napada, vojne agresije, oružanih neprijateljstava ili nasilnih sukoba kao načina rešavanja bilo kojeg nerešenog spora ili bilo kojeg spora u budućnosti".

Drugi član

Drugi član ne pominje izričito međusobno priznanje Prištine i Beograda, ali je i bez čitanja između redova jasno o čemu se zapravo radi.

Tu se dokument se poziva na "poštovanje granica“, a obe strane se "obavezuju da će strogo poštovati međusobne granice i neće pokušati, ni sada ni u budućnosti, da okupiraju, zauzmu, pripoje ili kontrolišu teritoriju jedni drugima u celini ili delimično".

Treći član ističe "reciprocitet u zaštiti i promociji manjinskih prava" u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim aktima.

Ilustracija: Profimedia

Četvrti član govori o "mirnom rešavanju sporova", ali i da će u slučaju neuspeha u postizanju dogovora po bilo kojem od gore navedenih članova strane "u svakom slučaju sporazumno tražiti rešenje drugim mirnim sredstvima, uključujući posredovanje, arbitražu i nikada neće upotrebiti silu u sporovima".

Peti član govori o "međusobnoj podršci u procesu evropskih integracija“, a završni, šesti, čine "završne odredbe" u kome se navodi da je izjava sačinjena na engleskom, albanskom i srpskom jeziku, te potpisana u prisustvu i svedočenju predstavnika Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

"Mirovna ponuda" Kurtija je u stvari trik i provokacija, navodi dobro obavešten izvor, prenose mediji.

"Deklaraciju o miru potpisuju suverene i nezavisne države. Tu deklaraciju bi potpisala Republika Kosovo - kaže izvor iz vrha vlasti, prenose mediji.

Zbog toga je, kako kaže, deklaracija neprihvatljiva za Srbiju. Njome bi Beograd priznao granice Kosova i samim tim, posredno, i nezavisnost.

Očekivani napredak?

Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose i poznavalac kosovskog pitanja, kaže da je očigledno da onaj mali optimizam koji je isijavao iz Brisela nije ostvaren, a da se očekivao bar neki napredak. "Ali, jeste se desio odlučujući sastanak. Obe strane su došle sa svojim agendama koje nisu bili predviđene. Kurti sa famoznom deklaracijom koja i nije nova, jer u stvari govori o Kosovu kao državi. Očigledno da je bila napravljena da isprovocira", smatra Janjić.

Dva su problema ponuđenog dokumenta, ističe Janjić.

"Prvo, nit je Kurti taj koji donosi mir, niti je Brisel mesto gde to treba da se dešava. Ono što je u njegovoj deklaraciji već je u Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244 i Ahtisarijevom planu. Dalje, problematičan je jer se uvodi pojam reciprociteta koji je direktno usmeren protiv principa EU, a to je normalizacija. A reciprocitet nije normalizacija; uz tu politiku idu nacionalizacija i ekstremni desničarski stavovi koji su dva puta Evropu doveli do rata", upozorava Janjić.

U senci debakla

Kurti i Vučić sastali su se u ponedeljak, mesec dana nakon prvog susreta u Briselu, koji je organizovan ne bi li konačno oživeo dijalog Kosova i Srbije. Razgovori se uz palicu EU vode od 2011. godine, uz pauzu od novembra 2018. do juna 2020. koja je nastala zbog krize izazvane uvođenjem kosovskih taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije.

Posle izbora na Kosovu, od marta 2021. godine na mestu pregovarača u ime Prištine je Vlada Aljbina Kurtija. Sledeća runda biće, kako je najavljeno, u septembru.

Ova, druga runda dijaloga između Vučića i Kurtija završena je, najblaže rečeno, debaklom.

O tome svedoče i optužbe o nespremnosti na saradnju koje su pljuštale posle sastanka koji je trajao nepunih sat vremena. Vučić, koji je predstavio spisak od 80 incidenata kojim su bili izloženi Srbi na KiM, ocenio je da je sastanak bio "najgori do sada", pa i da bi bilo bolje da se nije ni održao.

EPA-EFE/JOHN THYS / POOL

"Mislio sam da ne može gore, a danas sam se uverio da ima i gore. Srbija se u potpunosti usaglasila sa onim što je EU predložila, sa sve tri tačke, bez i jedne zamerke. Čak smo prihvatili i neke želje Albanaca, ali Albanci nisu hteli ništa da prihvate", rekao je Vučić u Briselu i otkrio da je albanska strana optužila Srbiju za tri genocida.

Usledio je reakcija Kurtija da to nije tačno i optužba da, prema njegovom mišljenju, napretka u dijalogu niti putu ka boljoj budućnosti neće biti "dok se Srbija ne suoči sa prošlošću".

"Imamo dugu istoriju, mi Albanci i Srbija kao država. Nikada ne kažem, kao drugi, da su Srbi genocidan narod. Kažem da je Srbija učinila genocid, to jest da je njeno rukovodstvo odgovorno za genocid", rekao je Kurti.