Vučiću uručen orden Eparhije vranjske: Dobio sam obavezu više VIDEO

Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem stigao je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Svečana akademija počela je himnom Srbije "Bože pravde".

Predsednik Srbije je, na predlog episkopa vranjskog gospodina Pahomija, dobio orden prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji mu je uručen. Predsednik se obratio svim prisutnima na svečanoj akademiji.

On je rekao da mu je velika čast i zahvalio se na ordenu.

"Velika mi je čast i hvala vam na ovom ordenu. Nisam neko ko inače žudi za nagradama, ali mnogo znači ovaj orden. Čini mi se da kada zajedno rastu srpska država i srpska crkva da je tada i najbolje našim građanima", rekao je predsednik.

"Devet i po vekova su obaveza i odgovornost, naša je obaveza da narodu koji živi ovde da obezbedimo opstanak i da uradimo sve ono što smo izgubili u pretohodnih 30 godina", dodao je predsednik.

"Uz veličanstveni orden dobio sam obavezu više", naveo je predsednik i poručio da je važno jer, uprkos teškim vremenima i silnim pritiscima sa Kosova i Metohije, već sutra ide u Brisel. Vučić je rekao da želi da pokrenemo fabrike, da bujanovačka banja bude mesto gde će se okupljati ljudi iz cele Srbije, i da mladi ostaju u Srbiji.

"Znam koliko imamo problema, i zna to narod, verni narod u Bujanovcu bolje nego bilo gde drugde. Ja vam obećavam da ćemo se boriti za Srbiju, da nećemo biti ničiji podanici, osim što ćemo biti sluge svog naroda i svoje države".

Predsednik se za kraj zahvalio još jednom na ordenu. Arhijerejsku liturgiju od 9 služio je patrijarh Porfirije.

Prohor Pčinjski - stariji i od Hilandara

Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.

Ovaj manastir nalazi se 30 kilometara južno od Vranja.

"Manastir je u 1070. godine izgradio vizantijski car Roman Diogen IV u znak zahvalnosti što mu je starac Prohor, tokom lova u dolini Pčinje, prorekao da će postati car", ispričao je deo predanja portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović.

Manastir, koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali gornjeg toka Pčinje, u blizini sela Klenike, na 375 kilometara od Beograda, bio je u okviru vizantijske države sve do Nemanjinih osvajanja između 1180. i 1190. godine. U sastav Srbije ulazi tek krajem XII veka, u vreme velikog župana Stefana Nemanje.

U istorijskim izvorima, kako navode u Eparhiji, manastir se ne pominje se sve do dolaska na vlast srpskog kralja Milutina (1282-1321).

Razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države, završen je dolaskom Turaka.

Kako neki izvori navode, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru. Predanje, kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

U Eparhiji podsećaju i da nekoliko zapisa svedoči o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i na reči Vuka Karadžića: "Ali, manastir odoleva svemu, kao jedan od mnogih manastira koji su u ta vremena bili pravi i jedini stubovi i čuvari zakona ''ršćanskoga'' i imena srpskoga".

U srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine, manastir je bio jedan od važnih centara ustanka.