"EU samo posreduje, strane da odluče o agendi"

Takođe, učesnici u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, iduće nedelje, čuće od EU da dve strane same odlučuju o parametrima, agendi i ishodu kojim se ide u tim razgovorima, najavio je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak

Taj proces ima veze sa evropskim procesom. Mi nismo tu samo da serviramo kafu, već da osiguramo da se dva partnera približe EU, objasnio je Lajček.

Lajčak je podsetio da pre Briselskog sporazuma Priština nije moglo da učestvuje u međunarodnim forumima, nije imala međunarodni pozivni broj, nije moglo samo da ubira poreze.

"Dijalog je put za rešavanje problema i zato je potrebran i u budućnosti. Iduće nedelje imaćemo prvi susret Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića. Očekujemo da se usaglase oko napretka procesa", objasnio je Lajčak.

Rekao je da se proces mora završiti normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana

Lajčak je rekao da niko, 2003. nakon Samita u Solunu, nije ni pomislio da će 18 godina kasnije i dalje zemlje regiona biti izvan EU.

Status kvo ne doprinosi napretku na putu približavanja EU", naglasio je Lajčak.

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg ukazao je da je proces približavanja Zapadnog Balakna izgubio na dinamici i da se mora raditi kako bi se vratio elan, jer je to geopolitička potreba.

Istakao je da je u evropskom interesu da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice.

Šef slovenačke diplomatije Anže Logar rekao je da je Zapadni Balkan predvorje EU, i da niko ne želi da ispred kuće prostor pripada nekom drugom.

"Zato smo se odlučili da u prioritete predsedavanja EU uvrstimo neformalni Samit o Zapadnom Balkanu u oktobru, koji bi trebalo redovno da se održava", podvukao je on.

Prethodno je guvernerka austrijske pokrajine Donja Austrija Johana Mikl-Lajtner poručila da EU bez Zapadnog Balkana nije kompletna i poručila da poglavlja moraju biti otvorena i odrađena.