Bili su "kovid šampion", onda je stigao britanski soj

Glavni uzroci su pojava novog, britanskog soja virusa i veliko kašnjenje u vakcinaciji.

Vlasti u Tajpeju objavile su početkom ove nedelje da je broj zaraženih na Tajvanu prešao 300 dnevno, što je najviši nivo od početka epidemije.

Pacifičko ostrvo sa 23 miliona stanovnika jedan je od regiona sveta koji je najbolje odgovorio na epidemiju kovida 19.

Od januara 2020. godine, kada je zabeležen prvi slučaj, pa sve do kraja prošle nedelje Tajvan je ukupno imao samo oko 2.000 zaraženih, uz 12 preminulih, što je ostvario vrlo brzom reakcijom na vest o novoj, teškoj formi upale pluća koje su počele da pristižu iz Kine još u decembru 2019.

Ta reakcija se sastojala od brzog, masovnog testiranja u koje su bili uključeni i oni kojima je prethodno izrečena dijagnoza običnog gripa, od upotrebe aplikacije za pametne telefone koja je stanovništvo obaveštavala o tome na kojim mestima su se kretali zaraženi, kao i strogog kućnog karantina za one koji su bili u kontaktu sa zaraženima, a koji je uključivao i dnevne obilaske od policije i drakonske novčane kazne za prekršioce.

Tajvan je imao i retku sreću da je u trenutku kada je izbila epdidemija kovida 19 na funkciji potpredsednika bio čovek koji je po profesiji epidemiolog.

Poslednjih dana, međutim, dnevni broj zaraženih počeo je da beleži negativne rekorde, juče dostigavši maksimum od 333. Usled toga, vlada u Tajpeju odlučila je da se bioskopi, biblioteke i škole zatvore na dve nedelje, te ponovo ograniči ulaz strancima.

Došlo je i do masovnog kupovanja i nestašica pojedinih namirnica, kao što su toalet-papir i trajna hrana, koje su korisne u uslovima samoizolacije.

Kašnjenje u vakcinisanju

Kao i na nekim drugim prostorima istočne Azije, poput Japana i Južne Koreje, gde je u poređenju sa zemljama Zapada apsolutni i proporcionalni broj zaraženih bio mali, i na Tajvanu vlasti su zakasnile u nabavci vakcina.

U tome je, pored uljuljkanosti zbog niskog broja obolelih, bitnu ulogu odigrala i politika, jer to ostrvo, kao saveznik SAD, geopolitički pripada Zapadnom bloku, zbog čega ne može da se osloni na vakcine proizvedene u Kini i Rusiji.

Takođe, Tajvan, čije članstvo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) zbog političkih razloga blokira Kina, imao je i problema da obezbedi dovoljno vakcina preko međunarodnog programa Kovaks koji podržava ta organizacija.

Uprkos prošlim obećanjima sa Zapada o tome da će mu biti isporučene znatne količine Astrazenekine vakcine, na Tajvanu trenutno nema dovoljno cepiva ni za potpuno vakcinisanje svih zdravstvenih radnika, što je uz širenje novog, britanskog soja virusa, glavni razlog za uznemirenost stanovništva.

Naime, do sada, prvu dozu primilo je samo nešto više od pola procenta populacije.

Međutim, dok čeka da naručenih 20 miliona doza Astrazenekine i Modernine vakcine pristignu, Tajvan razvija sopstvenu vakcinu, koja bi trebalo da postane dostupna stanovništvu za otprilike dva meseca, što daje nadu da će to ostrvo uspeti da obuzda talas zaraze koji se trenutno njime valja i koji su, veruje se, pokrenuli inficirani piloti teretnih aviona koji su putovali u inostranstvo.

Primer Tajvana, kao i Vijetnama ali i Južne Koreje i Japana, koji su imali ili izuzetne ili prihvatljive epidemiološke rezultate u prošloj godini, ali sada beleže nemile rekorde u broju zaraženih i obolelih usled širenja novih zaraznijih sojeva virusa i velikog kašnjenja u vakcinaciji, pokazuje da nema trajnog rešenja za epidemiju, osim masovnog cepljenja stanovništva.