"Ako je tačno da je Norveška ponudila to Prištini..."

Nekadašnji diplomata je tako za Tanjug prokomentarisao pisanje prištinske Kohe da će za proces dijaloga, pored Vlade u Prištini, biti angažovani i spoljni eksperti, i navode da su Grupa za Balkan (BPRG), vlada Kosova i Ambasada Norveške već potpisali memorandum o razumevanju, koji utvrđuje modalitete njihovog angažovanja.

Prema ovom memorandumu, piše Koha, angažovani stručnjaci pružaju stručnu i značajnu podršku procesu dijaloga i dostupni su premijeru, njegovom kabinetu i zameniku premijera za evropske integracije, razvoj i dijalog Besniku Bislimiju.

Ovu vrstu saradnje kada je reč o Ambasadi Norveške u Prištini sa privremenim prištinskim institucijama u vezi s dijalogom Beograda i Prištine Jovanović smatra neobičnom, jer kako kaže, ambasador strane zemlje u zemlji prijema ima zadatak da razvija i unapređuje bilateralne odnose.

Jovanović za Tanjug kaže da Norveška, bez obzira na to što nema direktan regionalni interes za to, pokazuje da izgleda ima interes da se aktivira u "balkanskoj krčmi", ali i da pokazuje da staje na stranu prištinskih Albanaca i Prištine.

Pojašnjava da je to u ovom slučaju teško razumljivo iz dva razloga, prvo zato što Norveška nije član EU i van je toka usluga koje EU čini, a drugo Norveška je istaknuti član NATO, a na Kosovu i Metohiji se trenutno grade neke nove baze Alijanse.

Aktiviranje Norveške na dijalogu Beograda i Prištine ima i američku pozadinu, smatra Jovanović i dodaje da se postavlja pitanje kome je bio interes da se naruši prijateljstvo Srbije i Norveške koje je tradicionalno od Drugog svetskog rata.

Što se tiče albanskih političkih predstavnika u Prištini, Jovanović kaže da su oni dezorijentisani i da su s jedne strane zarobljenici svojih zabluda i povećavaju spisak svojih želja u odnosu na Srbiju, koje su apsurdne i nemoguće, a s druge strane moraju da vode računa o interesima Amerike, Brisela.

"Priština ne sme da igra ulogu razmaženog deteta, a da visoke interese Vašingtona i Brisela na taj način ugrožava", kaže nekadašnji diplomata.

Kada je reč o tome kako bi Srbija trebala da se postavi u ovoj situaciji, Jovanović kaže da imamo adute koje nedovoljno u javnosti koristimo. Beogradski adut koji bi trebalo što češće i više da se apostrofira u pregovorima sa Prištinom u Briselu je Rezolucija 1244 SB UN koja naglašava suverenitet Srbije na Kosovu.

Takođe, Srbija ima i odluku Međunarodne mirovne konferencije u Hagu da umesto bivše zajedničke zemlje SFRJ, države budu priznate u republičkim granicama. "To bi trebalo da bude naš početni stav, a ne da se završava na njihovim stavovima kada smo uvek u nekoj situaciji da smo strana od koje se očekuje ustupak", kaže Jovanović.