Može li tzv. Kosovo da tuži Srbiju za genocid?

Međutim, stručnjaci za pravna pitanja skeptični su prema ovoj inicijativi, navodeći činjenicu da tzv. Kosovo nije član UN i da tužba ne može biti formalno ni podneta, piše "Dojče vele".

Napominje se da je premijer Kosova Aljbin Kurti odlučan da tokom svog mandata tuži Srbiju za genocid, a čak je ovu tačku i uključio u vladin program, rekavši da će "pitanje tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravdebiti jedan od prioriteta tokom njegovog mandata".

"Uvereni smo da je Srbija u poslednjem ratu protiv nas počinila genocid i to zaslužuje parnicu, a vlada Kosova ima obavezu da pripremi svu dokumentaciju koju će prezentovati i građanima, koji još uvek imaju otvorene rane. Naša budućnost zahteva demokratsku državu, pravednu državu u kojoj je jasno ko je agresor, a ko žrtva", rekao je premijer Kurti nakon odobrenja vladinog programa.

Upozorenje kosovske vlade na tužbu, izazvalo je reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da "Kosovo to ne može da učinii, jer nije član Ujedinjenih nacija", ističe Dojče vele.

"Prete li Srbiji suđenjem za genocid? Možete li to postići samo preko druge države, a to je Albanija, što znači ujedinjenje sa Albanijom. Pozivam kosovske Albance da to ne čine", rekao je predsednik Srbije.

Izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta Ehat Miftaraj izrazio je skepticizam prema incijativi za tužbu protiv Srbije.

"Formalno, Kosovo nema kapacitet da podnese tužbu za genocid protiv Srbije, tužbu koju bi Međunarodni sud pravde smatrao prihvatljivom. Potvrda državnosti Kosova usko je povezana i zavisi od podrške i pomoći međunarodnih partnera, stoga, svaka akcija u ovom pravcu mora da ima njihovu pažnju, koordinaciju i saradnju. Svaka jednostrana akcija Kosova bez pristanka SAD i EU,imala bi kontra efekat", rekao je Miftaraj.

Kako je dodao, čak i ako će tzv. Kosovo da podnese tužbu preko Albanije, to bi takođe moglo da dovede do drugih poteškoća.

"Formalno, Albanija ima pravo da podnosi tužbe, kao i bilo koja druga država članica Statuta Međunarodnog suda pravde. Ali, nijedna druga ozbiljna država ne bi učestvovala u ovom slučaju, bez obzira na dobre i bliske odnose sa tzv. Kosovom, kao što ih ima i Albanija", rekao je Miftaraj.

Profesor na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti, takođe je istakao da postoji mogućnost da određeni subjekti u ime tzv. Kosova mogu da podnose tužbe pred Međunarodnom sudu pravde, ali su pre toga obavezni da se podvrgnu određenim pravilima i procedurama suda.

"To je izjava koja se podnosi Međunarodnom sudu pravde preko koje Kosovo, kao država koja nije članica UN, izjavljuje da priznaje nadležnost suda i prihvata sve njegove odluke. Međutim, u praksi, ovakvi slučajevi su se retko dešavali", rekao je Hoti.

Smatra i da mora da se napravi elementarna razlika između političkih izjava i projekcija.

"Da bi se dokazalo postojanje zločina, moraju da se deponuju mnoge druge činjenice kako bi ih sud i prihvatio", rekao je Hoti.