Ankete pokazale: Da su izbori danas - evo ko bi pobedio

Pandemijska polítika vlade ostaje sporna.

Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-Dimap ustanovio je da vladajuća koalicija demohrišćana (CDU i CSU) i socijaldemokrata (SPD), koja se rado naziva "Velika koalicija", više nema većinu. Sada su moguće brojne drukčije koalicije.

Da su izbori bili prethodne nedelje većinu bi zajedno imali demohrišćani i Zeleni (crno-zelena koalicija) ili Zeleni, socijaldemokrati i liberali (zeleno-crveno-žuta koalicija), piše DW.

Ali se i koalicija Zeleniih sa socijaldemokratama i Levicom, koja bi prvi put na saveznom nivou ušla u vlast, "ne može trenutno sasvim isključiti", navode istraživači javnog mnjenja. Koalicije sa Alternativom za Nemačku (AfD) otpadaju jer su takvu kombinaciju sve ostale stranke isključile.

I drugi instituti za istraživanje javnog mnjenja već su došli do sličnih rezultata – Zeleni su na prvom mestu po popularnosti, jer je popularnost demohrišćana bitno opala. Ovo nije prvi put da su Zeleni preuzeli vodeću poziciju u anketama, poslednji put je to bilo u leto 2019.

Analena Berbok uspešna

Razloge analitičari vide u kadrovskim rešenjima stranaka.

Naime, kada bi Nemci direktno birali naslednicu Angele Merkel, onda bi se 28 odsto odlučilo za političarku Zelenih, Analenu Berbok. Novi demohrišćanski kandidat Armin Lašet ima samo 21 odsto podrške.

Čak bi mu samo svaki drugi pristalica demohrišćana dao svoj glas.

Foto: EPA/Andreas Gora / POOL

A za socijaldemokratskog kandidata Olafa Šolca glasalo bi takođe svega 21 odsto ispitanika.

Anketa koja je sprovedena između 3. i 5. maja kod 1.351 ispitanika, pokazuje i zašto je Analena Berbok uspešna – ona je nemačkim građanima najsimpatičnija i najverodostojnija, dok lidersku snagu vide uglavnom kod Olafa Šolca.

Saglasnost građana sa politikom Analene Berbok porasla je za samo jedan mesec na 41 odsto, čime se ona izjednačila sa Olafom Šolcom, dok je Armin Lašet i nakon zvanične kandidature za kancelara ostao na 24 odsto. Ipak, Angela Merkel, koja se nije kandidovala za izbore u septembru, ostaje najpopularnija političarka u Nemačkoj.

Građani kritikuju

Savezni parlamentarni izbori u Nemačkoj će se održati krajem septembra.

Raspoloženje glasača će za četiri meseca zavisiti od toga koje će teme tada dominirati, smatraju istraživači javnog mnjenja.

Trenutno je u središtu interesovanja suzbijanje pandemije.

Nemačka je još uvek usred trećeg talasa, mada on polako jenjava.

Foto: Profimedia

Vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata je 2020. svojom reakcijom na izbijanje pandemije dobila dodatno poverenje građana, ali ga je početkom 2021. zbog rastuće sumnje u ispravnost kriznog menadžmenta ponovo izgubila.

U aktuelnoj anketi šest od deset ispitanika nisu zadovoljni radom vlade u ovoj oblasti, a zadovoljstvo je pokazala samo trećina ispitanika.

Najkritičniji su sledbenici liberala (FDP), nezadovoljno ih je 74 odsto, kao i glasači Alternative za Nemačku (AfD) sa 91 odsto.

Na pitanje da li su antipandemijske mere primerene to potvrđuje 40 odsto ispitanika, 26 odsto smatra da one nisu dovoljne, a 30 odsto da su preterane.

Raste spremnost da se vakciniše

Planirano je da neka ograničenja koja su uvedena da bi se suzbila pandemija, prestanu da važe za vakcinisane osobe ili one koje su prebolele kovid.

Za njih bi bila ukinuta zabrana izlaska ili kontakta, kao i obavezno testiranje pre odlaska u kupovinu i kod frizera.

Anketa Infratest-Dimapa pokazuje da su u vezi sa tim Nemci podeljeni. Svaki drugi ispitanik smatra da bi povlastice mogle da budu uvedene samo kada je dovoljan broj ljudi dobio mogućnost da se vakciniše. Trenutno je 30 odsto ljudi primilo prvu dozu, a devet odsto i drugu dozu vakcine.

Foto: Profimedia

Generalno, svega 55 odsto građana koji su učestvovali u anketi smatra da takve mere idu u pravom smeru.

Što se tiče same spremnosti na vakcinisanje, ona je u snažnom porastu. U februaru su 60 procenata Nemaca bili spremni da se vakcinišu, a sada ih je 75 odsto. Spremnost ispitanika da se vakcinišu je sve veća što su oni stariji.