Angela pod pritiskom

Aktivisti za zaštitu životne sredine zahtevaju od kancelarke jasna finansijska obećanja, piše "Dojče vele".

Kristijana Figeres, nekadašnja šefica Sekretarijata za klimu UN u Bonu, još uvek se dobro seća početka Petersberškog dijaloga o klimi. Te 2010. aktivisti za zaštitu životne sredine i ambiciozni političari bili su duboko razočarani nedostatkom napretka u međunarodnim pregovorima o klimi.

Naime, svetska konferencija o klimi u Kopenhagenu je samo nekoliko meseci ranije, u zimu 2009, doživela propast. Nemačka je tada, s kancelarkom Angelom Merkel na čelu, preuzela inicijativu i od tada svake godine poziva države koje se angažuju na zaštiti klime na „Petersberški dijalog o klimi“. Nazvan je tako po prvom dijalogu koji je održan na brdu Petersberg pored Bona.

„Bila sam veoma zahvalna Angeli Merkel“

Ovogodišnji Dijalog o klimi održava se ove nedelje, od 4. do 7. maja. Nekadašnja šefica Sekretarijata za klimu UN Figeres je, uoči dijaloga, na jednoj video-konferenciji istakla: „Nakon debakla u Kopenhagenu preuzela sam odgovornost za razgovore o klimi. I tada sam bila veoma zahvalna kancelarki na vodećoj ulozi koja je stvorila prostor za ove neformalne razgovore, a koji su bili od velike pomoći za stvarne pregovore“.

Ali davno je to bilo. Tada je Angela Merkel još uvek važila za „klima-kancelarku“. Danas to samo još retki pominju.

Grinpis veoma razočaran kancelarkom

U međuvremenu je i sama Nemačka pod ogromnim pritiskom da više uradi za zaštitu klime. Naime, prošlog četvrtka je šefica „Grinpis internešenala“,Dženifer Morgan kritikovala Angelu Merkel: „Nakon 16 godina u službi, ona nije doprinela da Nemačka zaista napreduje na području zaštite klime, a nije postignuta ni klimatska pravda koja je ovoj planeti istinski potrebna. To je čak u svojoj istorijski važnoj odluci potvrdio i nemački Ustavni sud.“

Naime, najviši nemački sud je utvrdio da važni delovi Zakona o klimi nisu adekvatni i zahtevao je njegovo poboljšanje. Saobraćaj u Nemačkoj prouzrokuje previše otrovnih gasova, a postepeno odustajanje od korišćenja uglja, koje je planirano za 2038, stiže prekasno. Prema sudu, nedostaje pre svega plan da se do 2050. postigne predviđena klimatska neutralnost. Sudije smatraju da to utiče na osnovna prava budućih generacija.

Merkelova pod pritiskom

Tako će Angela Merkel biti izložena pritisku da na svom poslednjem Dijalogu o klimi dâ važna obećanja za zaštitu klime. Ona će u četvrtak 6. maja i lično govoriti na tom događaju. Bogate zemlje, među kojima je i Nemačka, žele da od 2020. godišnje izdvajaju sto milijardi dolara za zaštitu klime u siromašnim zemljama. Ali eksperti procenjuju da je, uprkos svim svečanim zaklinjanjima, do sada sakupljeno samo oko 80 milijardi.

Zbog toga Kristof Bals iz ekološke grupe „Džermanvoč“ u razgovoru za DW ističe: „Jasan je signal to što će Nemačka da udvostruči svoja izdvajanja za klimu na međunarodnom nivou. Tome bi trebalo da se priključe i druge industrijski razvijene zemlje. Takođe bi trebalo poslati jasne signale da sve zemlje treba da povećaju svoje klimatske ciljeve do 2030. i predlože ciljeve za klimatsku neutralnost do 2050.“

SAD ponovo prednjače u zaštiti klime

Sada bi mnoge države htele da postanu neutralne u pogledu štetnih gasova do 2050. – između ostalih i EU i Nemačka. Nakon godina kočenja, sada to ponovo žele čak i Sjedinjene Američke Države. Nedavno je novi predsednik Džozef Bajden preuzeo inicijativu i pozvao na onlajn-konferenciju 40 šefova država ili vlada. Bajden zahteva brzo delovanje i kaže: „Znaci su nepogrešivi.“ On je najavio da će njegova zemlja prepoloviti emisiju štetnih gasova do 2030. u poređenju sa nivoom iz 2005. Za to Bajden mora da izdvoji mnogo milijardi dolara.

Na toj konferenciji je govorila i Angela Merkel, ali Kristof Bals je bio prilično razočaran njenim nastupom. „Merkelova je nažalost propustila šansu da osigura veću dinamiku u zaštiti klime. Možda to čuva za Petersberški dijalog o klimi.“

Fokus na dekarbonizaciji i mobilnosti

U Petersberškom dijalogu će – zbog pandemije doduše virtuelno – učestvovati 40 ministarki i ministara odgovornih za klimatska pitanja. Konferenciju će predvoditi nemačka savezna ministarka za životnu sredinu Svenja Šulce i Britanac Alok Šarma. On bi trebalo da bude predsednik naredne konferencije UN o klimi koja se održava u novembru u Glazgovu.

Johan Flazbart je kao državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za životnu sredinu učestvovao u nizu konferencija o klimi i važi za iskusnog pregovarača. On za DW objašnjava šta je na programu ovogodišnjeg dijaloga o klimi: „Diskutovaćemo između ostalog o dekarbonizaciji industrije, o mobilnosti i odnosu zaštite klime i zaštite ekosistema i biološke raznovrsnosti.“ Flazbart u tom smislu zahteva: „Sada nam je potrebna spremnost svih da krenu još brže ka klimatskoj neutralnosti“.

Glazgov mora da donese proboj

Na konferenciji o klimi u Glazgovu države bi morale da razjasne poslednje detalje Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. Taj sporazum – koji je u svoje vreme euforično dočekan – trebalo bi da obezbedi da temperatura na Zemlji poraste za najviše dva stepena, ili još bolje za samo 1,5 stepeni. Mnogi naučnici smatraju da bi klimatske promene bile pod kontrolom ukoliko se to postigne, ali već sada se procenjuje rast temperature od 1,2 stepena. Dakle, ne ostaje baš mnogo vremena.

Možda će kancelarka svoju poslednju snagu da uloži u zaštitu klime – i to uprkos svim opterećenjima koja je donela pandemija koronavirusa.