Hvala za "sputnjik V" - izvolite sankcije

Od 4. decembra prošle godine ona je uvela, odnosno produžila sankcije za pet država, sledeći spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije.

Prema podacima sa zvaničnog sajta Saveta EU, Crna Gora se usaglasila sa pet spoljnopolitičkih deklaracija, kojima su uvedene sankcije. Radi se o Rusiji - zbog Krima, a Belorusiji, Venecueli, Siriji i Kongu zbog kršenja ljudskih prava, pišu mediji.

"Pridruživanjem novim sankcijama EU protiv Rusije Vlada Zdravka Krivokapića nastavlja da ispisuje nove stranice sramote, istim rukopisom kojim je poslednjih sedam godina pisao poraženi režim Mila Đukanovića. Mene iskreno to posebno i ne čudi, jer je aktuelni ministar inostranih poslova Đorđe Radulović pre nekoliko nedelja izjavio da je uvođenje sankcije Rusiji 2014. godine bilo opravdano, a da je jedini nedostatak to što ih bivši režim "građanima nije valjano objasnio u medijima", kaže politički analitičar Igor Damjanović za "Novosti".

On novo pridruživanje sankcijama smatra još nemoralnijim od svih prethodnih.

"Jer dolazi u momentu kada Rusija Crnu Goru bukvalno spasava isporukom vakcina Sputnjik V. Jedan od glavnih razloga katastrofalne epidemiološke situacije u kojoj se Crna Gora sada nalazi je neodlučnost Ministrastva zdravlja Crne Gore da blagovremeno počne pregovore o nabavci "Sputnjika V", kao i ignorisanje EU i Nemačke da nam isporuči unapred naručene vakcine "Fajzer". Ovaj diskriminatorski čin jasno je pokazao da su Crnogorci u "velikoj evropskoj porodici naroda", građani drugog, ili čak trećeg reda, a da smo za Rusiju i Srbiju bili i ostali braća", ocenjuje naš sagovornik.

Damjanović naglašava da je vlada Zdravka Krivokapića pokazala još jednom "da su joj važnije stilske figure i znaci interpukcije u imaginarinim EU izveštajima, od morala, zdravog razuma i volje građana koji su ih birali".

Crna Gora je barem šest godina daleko od zatvaranja poglavlja 31, samim tim i od obaveze da u potpunosti usaglasi spoljnu politiku sa Evropskom unijom.

"Sramna i nepotrebna odluka Vlade da se pridruži sankcijama Rusiji može ozbiljno da utiče na spremnost Moskve da barem i delimično obnovi vazdušni saobraćaj sa Crnom Gorom i tako stvori uslove za dolazak ruskih turista, koje naši građani na primorju očekuju kao što žedna zemlja kišu", upozorava Igor Damjanović, prenose "Novosti".

Najveći strani investitor u Crnoj Gori nisu zemlje iz Evropske unije, već Rusija.

Prema podacima Centralne banke, od 2006. godine, kada je Crna Gora obnovila državnu nezavisnost, Rusija je u Crnu Goru investirala 1,2 milijarde evra.

Crnu Goru je svojevremeno godišnje posećivalo do 300.000 ruskih turista, koji su ostvarivali milionska noćenja. Bilo je i onih koji su investirali u kupovinu nekretnina na atraktivnim mestima na primorju.

Samo ovi podaci, uz stotine miliona evra koji su posredno i neposredno dolazili iz Rusije, faktički su Crnu Goru godinama čuvali od ekonomsih trauma, prenose "Novosti".