Osmani nezadovoljna Lajčakovim stavom o tzv. nezavisnosti Kosova

On je rekao da, ako BG promeni svoj stav prema PR, isto to može da učini i pet evropskih zemalja koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova, prenosi Gazeta ekspres.

Ona kaže da je žalosno ako spoljna politika tih zemalja podleže politici Srbije i Rusije.

“Osim što je nesrećno, opasno je za celu Evropsku uniju da njenih pet država članica određuju svoja pravila i pristupe na osnovu želja i zahteva Srbije,“ rekla je Osmani i pozvala te zemlje da poštuju mišljenje Međunarodnog suda pravde i priznaju Kosovo ne čekajući da to prvo učini Srbija.

Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka su članice EU koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova.

Osmani je u sredu završila posetu Briselu, gde se sastala sa visokim zvaničnicima EU i predsednicima oba doma belgijskog parlamenta.

Ona je sinoć imala sastanak sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom i ranije sa predsednikom Evropskog parlamenta Davidom Sasolijem, kao i komesarom EU za susedstvo i proširenje Oliverom Verheljijem.

U utorak, 12. januara, Lajčak je u video-diskusiji sa nemačkom ambasadorkom u Vašingtonu Emili Haber naglasio da bi se stav pet zemalja mogao promeniti ako Beograd i Priština postignu sporazum.

“Sve što je prihvatljivo za Srbiju biće prihvatljivo i za druge zemlje koje nisu priznale Kosovo", kazao je Lajčak i dodao: “Kao bivši ministar spoljnih poslova Slovačke, na moje pitanje kada će moja zemlja priznati Kosovo, rekao sam vam: ''Dajte mi dobre vesti kako bih mogao da odem u parlament i kažem da je vreme da se stav o priznanju razmotriti.'' Jasno je da je dobra vest sporazum sa Srbijom".

Tokom boravka u Briselu, Osmani je rekla da je Lajčak insistirao na tome da Priština može da nastavi dijalog tek nakon formiranja vlade posle izbora koji će se održati 14. februara, prenosi Kosovo onlajn.

Dijalog Beograda i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, započeo je 2011. Prekinut je na 20 meseci krajem 2018. zbog takse od 100 odsto koju je Priština nametnula na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, za vreme mandata vlade koju je vodio Ramuš Haradinaj.

Posle toga je vlada Aljbina Kurtija ukinula taksu, ali je nametnula mere reciprociteta. Beograd je odbio da sedne za pregovarački sto dok Priština ne povuče te mere.

Po dolasku na vlast, vlada koju je predvodio premijer Avdulah Hoti ukinula je reciprocitet, omogućivši nastavak dijaloga u julu 2020. godine.

Prošlo je nekoliko meseci otkako Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nisu održali novu rundu razgovora, a EU navodi da se sastanci na političkom nivou ne održavaju zbog pandemije korona virusa.