Koliko stanovnika Srbije bi reklo "ne" NATO-u?

To je 12 odsto više u odnosu na 2018. godinu, navodi se u razultatima koji su predstavljeni na panelu "Ovo smo mi - Srbija 2020."

Istraživanje u okviru CEAS projekta Beogradska NATO nedelja pokazuje da bi samo pet odsto ispitanika glasalo za ulazak Srbije u NATO, što je šest odsto manje u odnosu na pre dve godine, a 15 odsto uopšte ne bi glasalo.

Na pitanje kakvo je mišljenje o NATO kao međunarodnoj organizaciji, preko polovine ispitanika, odnosno 54 odsto je njih se izjasnilo - negativno, dok su 37 odsto ravnodušni. Samo šest odsto je odgovorilo da imaju pozitivno mišljenje o NATO.

Kada je reč o saradnji i partnerstvu koje sada postoji između Srbije i NATO takođe visoki procenat, čak 47 odsto ispitanika izražavaju ravnodušan stav, dok njih 33 odsto je tu saradnju ocenilo kao negativnu.

Samo 14 odsto smatra da je pozitivna saradnja i partnerstvo Srbije i NATO, dok njih šest odsto ne može da proceni.

Na pitanje kada bi ove nedelje bio održan referendum o razgraničenju Srbije i Kosova, uz korekciju administrativne linije, predložen od strane predsednika Srbije i vlade i podržan od SAD, uz protivljenje EU, 54 odsto ispitanika bi glasalo protiv, nešto više od jedne petinu, odnosno 21 odsto bi glasalo za takvo rešenje dok 11 odsto uopšte ne bi izašlo na taj referendum.

Imajući u vidu da za razliku od Rusije, SAD značajno kontrolišu kosovske bezbednosne snage i njihovu transformaciju, 36 odsto ispitanika smatraju da jačanje odbranbene saradnje Srbije i SAD poboljšava poziciju Srba na KiM, nešto manje -35 odsto smatraju da ne utiče na njihovu poziciju, dok 19 odsto ocenuju da pogoršava poziciju Srba na KiM.

S druge strane, 48 odsto ispitanika smatraju da jačanje odbranbene saradnje Srbije i Rusije poboljšava poziciju Srba na KiM, njih 34 odsto smatraju da ne utiče, dok samo devet odsto odgovaraju da pogoršava poziciju Srba koji žive na KiM.

Ali, kada je reč o jačanju saradnje Srbije sa SAD u oblasti ekonomije, odbrane i bezbednosti, bez obzira ko je na čelu administracije u Vašingtonu 63 odsto ispitanika podržava saradnju, dok samo 15 odsto ne podržavaju.

Na pitanje da li su u poslednje vreme primetili promenu politike SAD prema Srbiju, 53 odsto odgovara - da, sa obrazloženjem da je ta politika SAD prema Srbiji bolja nego što je bila pre, njih 35 odsto kažu - ne, uz opasku da je politika Vašingtona ista kao i pre, dok četiri odsto njih odgovaraju potvrdno, uz ocenu da je aktuelna vašingtonska politika prema Srbiji gora nego ranije.

Kada je reč o predsedniku Sjedinjenih Država, 42 odsto ispitanika ocenuju da bi promena predsednika u SAD bila loša po Srbiju, nešto manje, odnosno 40 odsto smatraju da to ne bi ništa promenilo, dok samo osam odsto smatraju da bi bila dobra po Srbiju.

Na pitanje kako vide Vašingtonski sporazum, 39 odsto ispitanika je ocenilo da taj sporazum niti je dobar, niti loš za Srbiju, te da neće ništa promeniti.

S druge strane 35 odsto ispitanika ocenuju da je Vašingtonski sporazum dobar za Srbiju, a deset odsto njih smatraju da je loš.

Čak 44 odsto smatraju da će se Vašingtonski sporazum donekle sprovoditi, dok 27 odsto njih smatraju da se najveći deo neće sprovoditi,10 odsto ocenjuju da će se u potpunosti sprovesti, dok 19 odsto ne mogu da procene.

Jedna trećina ispitanika, odnosno 31 odsto smatraju da će Vašingtonski sporazum doprineti unapređenju ekonomije, četvrtina, 25 odsto da će taj sporazum unaprediti sveukupne političke odnose Srbije i SAD, 13 odsto da će doprineti rešavanju kosovskog problema, samo devet odsto njegov doprinos vide u unapređenju bezbednosti Srbije.

Kada je reč o odnosima Srbije i Evropske unije, 50 odsto ispitanika je za učlanjennje u EU , što je jedan odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, dok su 36 odsto protiv, pet odsto više u odnosu na jun 2020. godine, ali četiri odsto manje u poređenju sa 2019. godinu.

U slučaju da EU postane nadnacionalna zajednica za obavezujućim odbranbenim politika 46 odsto ispitanika je za to da Srbija nastavi evrointegracije, a 29 odsto da prekine procesa, a četvrtinaispitanika ne može da proceni kakvu bi poziciju trebalo da zauzme Srbija u tom slučaju.

Istraživanje je sprovedeno u okviru CEAS projekta Beogradska NATO nedelja koje je CEAS narucio od Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID).

Sprovedeno je od 29. oktobra do 10. novembra 2020. godine na reprezentativnom uzorku od 800 punoletnih gradana Srbije kompjuterski potpomognutim telefonskim anketiranjem (CATI).