Nemačka pred zatvaranjem

Da li će doći do novog zaključavanja? I ako hoće, kako će to da izgleda, pita se Dojče vele.

Lotar Vajler, direktor Instituta Robert Koh, glavne epidemiološke institucije u Nemačkoj, u četvrtak je ponovo nakon dužeg vremena izašao pred novinare.

Ali njegov nastup nije bio toliko dramatičan koliko su dramatični bili brojevi koje je predstavljao: više od 11.000 novozaraženih za jedan dan. To je do sada u Nemačkoj bilo nezamislivo.

I uprkos svemu tome, Vajler je delovao smireno: „Nismo bespomoćni, još uvek imamo šansu da sprečimo dalje širenje virusa.“

Svaki pojedinac, kako je podsetio Vajler, može osetno da smanji opasnost od zaraze ako se pridržava pravila razmaka, ako nosi masku i ako vodi računa o higijeni. Pa čak i ako je u blizini neki zaraženi slučaj. Dakle i dalje bi se trebalo slepo pridržavati tih pravila.

Bauk zaključavanja kruži Nemačkom

Uprkos Vajlerovoj smirenosti, u Nemačkoj se vodi žestoka rasprava o tome da li će u toj zemlji ponovo, kao na proleće, biti uvedeno zaključavanje, dakle smanjenje svih javnih, privatnih i ekonomskih aktivnosti na minimum. Neke evropske zemlje poput Belgije ili Češke već su uvele tu drastičnu meru.

Svima je još u sećanju prvi lokdaun iz marta ove godine: prazne ulice, zatvorene škole i obdaništa, zatvoreni restorani. Na ulicama sablasna atmosfera bez prolaznika. Privreda je radila na rezervi, a država utrošila milijarde kako bi ublažila posledice takvog stanja, recimo kroz mere skraćenog rada.

Iskustva iz prvog zaključavanja

Kakva je situacija sada? Deklarisani cilj politike – a to je ono što i kancelarka Angela Merkel uporno ponavlja – jeste izbeći novi lokdaun. Nemačka je ujedno i mnogo bolje pripremljena na novi rast broja zaraženih nego što je to bio slučaj u proleće, a i stručnjaci bolje poznaju virus. U proleće je najveći strah bio oko pitanja da li će bolnički kapaciteti biti dovoljni, ali taj strah se tada pokazao kao neopravdan.

Zdravstveni sistem se sada oslanja na iskustva iz prvog talas. Isto tako, nema problema ni sa snabdevanjem važnim materijalima kao što su zaštitne maske, što je na proleće predstavljalo veliki problem. Preduzeća su u međuvremenu za svoje radnike razvila i nove, delotvorne, higijenske koncepte.

Tanjug/AP Photo/Martin Meissner

Lokdaun – moguć, lokalni i vremenski ograničen

Zbog svega toga nemački političari, među kojima je i poslanica Levice Anke Domšajt Berg, ne veruju u novi lokdaun. „Nemački lokdaun na proleće još je bio blag u poređenju s nekim drugim zemljama. Uprkos tome trebalo bi učiniti sve kako se on ne bi ponovio i smanjiti posledice mogućih novih ograničenja“, kaže Anke Domšajt Berg za DW.

Političarka Levice smatra da će se, u slučaju daljeg rasta broja zaraženih, primenjivati prostorno i vremenski ograničene mere, kao što je to npr. slučaj u bavarskom Berhtesgadenu, omiljenom turističkom centru u Alpima, gde je na snazi novi lokdaun. Stanovnici tog mjesta, prema najnovijim pravilima, smeju da napuštaju svoje kuće i stanove samo ako za to imaju jak razlog, a turisti su bili prisiljeni da napuste to mesto.

Praćenje toka zaraze ostaje najveći problem

Ipak, iako se čini da je Nemačka dobro pripremljena, direktor instituta Robert Koh Vajler brine se oko jedne stvari. Primetno je, naime, da se virus u pojedinim područjima širi nekontrolisano, zbog toga što nije moguće pratiti tok zaraze. Još pre nekoliko nedelja virusolozi su primetili da se korona više ne širi linearno, kao proletos u određenim regionima – već u širinu.

Praćenje toka zaraze zadatak je zdravstvenih ureda koji u međuvremenu rade na ivici svojih kapaciteta. Na to je ukazao i bavarski premijer Markus Zeder koji je istovremeno naglasio da je praćenje toka zaraze neophodno.

Opet problemi s toaletnim papirom

Za sada se ostaje na tome da restorani i prodavnice i dalje budu otvoreni, isto kao i škole i obdaništa. Ali i dalje je važno smanjiti broj kontakata. Upadljivo je pritom to u kolikoj meri političari apeluju na „individualnu odgovornost“ građana.

Uz sve to, rasprava o mogućem novom lokdaunu već sada toliko uznemirava pojedince, da se to ponegde ponovo odražava na snabdevanje – toalet-papirom. Maloprodaja, naime, u pojedinim regionima beleži nestašice tog artikla. Prazne police sa toalet-papirom na proleće su bile jedan od simbola korona-krize. I tada i danas, prodavci apeluju na potrošače i ističu da nema potrebe da se stvaraju zalihe. Ali kao ni tada, ni danas takvi apeli ne pomažu.

Blokada tokom Božića?

Poznati nemački virusolog Kristijan Drosten sa berlinske klinike Šarite pre nekoliko dana spomenuo je mogućnost vremenski ograničenog lokdauna tokom Božića. On je preko Tvitera poručio da je ova ideja, koja se sve češće spominje u Velikoj Britaniji, „vredna da se o njoj razmisli“.

Ali kako će se to odraziti na raspoloženje Nemaca više je nego upitno. Jer, mnoge je vidljivo razočaralo otkazivanje tradicionalnih božićnih vašara.