Lekaru uskraćeno nemačko državljanstvo: Odbio je da se rukuje za ženom

Predloženo mu je da se žali najvišem sudu, prenosi Dojče vele.

Četrdesetogodišnji lekar iz Libana, koji je u Nemačku došao 2002. godine, rekao je da odbija da se rukuje sa ženama iz verskih razloga - i to kada je trebalo da primi nemačko državljanstvo.

Upravni sud u Baden-Virtembergu (VGH) presudio je da je neko - ko odbija rukovanje zbog „fundamentalističke koncepcije kulture i vrednosti" jer žene vidi kao „opasnost seksualnog iskušenja" - time odbio "integraciju u nemačke uslove života".

Obećanje supruzi

Libanac je studirao medicinu u Nemačkoj i sada radi kao lekar u klinici. Za nemačko državljanstvo se prijavio 2012. i potpisao deklaraciju o lojalnosti nemačkom ustavu i protiv ekstremizma. Obavezni test opšteg znanja o Nemačkoj položio je sa najboljim mogućim rezultatom.

Ipak, nije dobio državljanstvo jer je 2015. odbio da se rukuje sa službenicom prilikom predaje potvrde o nemačkom državljanstvu. Službenica zbog toga nije htela da mu uruči potvrdu i odbila je njegov zahtev za državljanstvo.

Libanac je tvrdio da je svojoj supruzi obećao da se neće rukovati sa drugom ženom.

Žalio se sudu, ali je izgubio: prvo pred Upravnim sudom u Štutgartu, a sada i na najvišem Upravnom sudu Savezne pokrajine Baden Virtemberg. Ovaj potonji sud u subotu rekao da Libanac može da se žali Saveznom upravnom sudu - zbog fundamentalnog značaja slučaja.

Rukovanje je „duboko ukorenjeno" u nemačkoj kulturi

Upravni sud savezne pokrajine Baden Virtemberg (VGH) je rukovanje opisao kao uobičajeni neverbalni ritual pozdravljanja i opraštanja, koji ne zavisi od pola uključenih strana, dodajući da se ovde to tako radi već vekovima.

Sudija je utvrdio da rukovanje ima i pravno značenje, jer simbolizuje zaključenje ugovora. Rukovanje je „duboko ukorenjeno u društveni, kulturni i pravni život, i oblikuje način na koji mi živimo zajedno", rekao je sudija.

Sud je utvrdio da svako ko odbije da se rukuje iz specifično rodnih razloga - krši jednakost polova utvrđenu nemačkim Ustavom. Pored toga, odbijanje rukovanja u ovom konkretnom slučaju značilo je prihvatanje „salafističke perspektive" društvenih odnosa između muškaraca i žena.

Sud je rekao da na presudu nema uticaja ni to što je Libanac sada izjavio da se neće rukovati ni sa muškarcima. On je tvrdio da je time hteo da pokaže da je za ravnopravnost muškaraca i žena, ali sud je utvrdio da je to bio samo taktički potez.

Ova presuda o rukovanju doneta je uprkos tome što zdravstvene vlasti upozoravaju da se trenutno ne rukuje zbog pandemije koronavirusa. Sudija je rekao da je uveren da će običaj rukovanja preživeti pandemiju.