Ubila je greška u softveru - koliko je nemački zdravstveni sistem siguran?

Očigledno je čitava akcija bila zabuna koju je životom platila jedna pacijentkinja.

Sada se postavlja pitanje bezbednosti nemačkih bolnica, piše Dojče vele.

Državno tužilaštvo u Vupertalu pokrenulo je istražni postupak u slučaju jedne pacijentkinje koja je, zbog hitnog zdravstvenog slučaja, trebalo da bude primljena u Univerzitetsku kliniku u Diseldorfu, ali tamo nisu mogli da je prime, pa je prebačena u Vupertal gde je zahvat obavljen sa zakašnjenjem. Pacijentkinja je umrla, a istražni organi sada istražuju da li je to kašnjenje uzrok smrt.

U slučaju da jeste, istraga za ubistvo iz nehata okrenuće se protiv osoba koje su hakovale kompletan računarski sistem diseldorfske bolnice zbog čega pacijentkinja, zajedno sa stotinama ostalih, nije mogla da bude primljena.

Pogrešna žrtva hakovanja?

Ministarka nauke savezne pokrajine Severne Rajne Vestfalije, Izabel Pfajfer-Poensgen u četvrtak (17.9.) je potvrdila da je Univerzitetska bolnica u Diseldorfu, odnosno njena hitna služba bila meta napada hakera. Oni su prvo najavili da će tražiti novac, ali su, nakon što je policija s njima uspostavila kontakt, klinici poslali bezbednosnu lozinku za ponovno „otključavanje“ računarskog sistema koji je bio blokiran danima. Do potpunog uspostavljanja računarskog sistema „proći će nedelje“, kako je prijavila uprava klinike.

Najčudniji detalj u priči o hakovanju je da ucenjivači u prvom pismu nisu postavljali konkretne novčane zahteve i da su, kada su im se vlasti javile, odmah dali ključ pomoću kojeg se računarski sistem ponovo uspostavlja. To nadležne navodi na teoriju da je Univerzitetska klinika bila slučajna žrtva, a da su ucenjivači-hakeri u stvari hteli da ucene Univerzitet Hajnrih Hajne u Diseldorfu.

Poznata greška u softveru

Hakeri su upali u sistem preko jednog programa koji je, kako je rečeno, uobičajen i rasprostranjen na tržištu.

Saveznom uredu za bezbednost u informatičkim sistemima (BSI) greška u softveru poznata je od početka ove godine i u saradnji s proizvođačem softvera i pogođenim ustanovama pokušavaju da tu rupu u zaštiti poprave.

Po svemu sudeći, napad na računarski sistem klinike mogao je da bude izbegnut da je uprava bolnice reagovala na vreme, odnosno da je aktuelizovala program, što bi zatvorilo opasnu rupu u bezbednosti.

Lokalna demohrišćansko-liberalna vlada najavila je da će bolnicama staviti na raspolaganje veća sredstva za kibernetičku zaštitu. Međutim, problem je i premalo stručnog osoblja u ustanovama kao što su klinike.

Najnoviji slučaj ponovo je na videlo izneo stare probleme sa bezbednošću osetljivih podataka pacijenata. Ne radi se, naime o prvom napadu takve vrste: 2016. su hakeri na nekoliko nedelja paralisali IT-sistem jedne bolnice u Nojsu.