"Moguće da postoji namera da se potpiše neka izjava o namerama nekog generalnijeg sporazuma"

Kako je rekla, Srbija bi mogla da izađe sa nekim novim očekivanjima koji nemaju direktne veze sa ekonomijom.

Izjavu predsednika Vučića da ga brine šta će biti tema razgovora u Vašingtonu Milić za Tanjug komentariše pretpostavkom da je moguće da postoji namera Vašingtona da se potpiše "neka izjava o namerama nekog generalnijeg sporazuma" .

Jer, kako kaže, ona ne veruje da bi se Tramp pojavljivao na sastanku ako bi se samo potvrdilo ono što je već ranije dogovoreno u vezi nekih infrastrukturnih projekata, ma kako oni bili važni, već da je očito da postoji i nešto više od toga.

"Pretpostavljam da je to na tragu forme onoga što su nedavno postigli Izrael i Ujedinjeni arapski emirati da se potpiše neka izjava o namerama nekog generalnijeg sporazuma", rekla je Milić.

Ona smatra da bi i Srbija sada mogla da izađe sa nekim novim očekivanjima koji nemaju direktne veze sa ekonomijom.

"Ne samo da se podrži ''mini Šengen nego da se traži po rezoluciji 1244, na šta Srbija ima pravo, da deo naših snaga bezbednosti bude taj koji će takođe da pruži zaštitu u specijalnim zaštićenim zonama ,jer vidimo da mi u stvari ne zavisimo od vladavine prava na Kosovu, već od dobre volje i arbitrarnosti kosovskih zvaničnika, što je zaista vrlo nezgodno", navela je Milić.

Ona pretpostavlja da sa svih strana postoje pritisci da se za kosovsko pitanje nađe rešenje koje možda nije u duhu rezolucije 1244 što je, kaže, naročito nezgodno za Srbe na KiM pogotovo što KFOR na tom prostoru predstavlja ključni izvor bezbednosti.

"Bilo bi najbolje da se rešenje traži u okviru rezolucije 1244, da bude sveobuhvatno i kompromisno makar i da uz aneks rezolucije koji će omogućiti prisustvo KFOR-a, koji tamo radi mandatom UN, i na delu koji bi kontrolisao Beograd kao jedna vrsta garancije da neće biti nikakave etničke razmene, čišćenja i slično, ali i da se zaštiti beogradski put ka evropskim integracijama, ako to Srbija i dalje želi", rekla je Milić.

Dodala je da sve to mogu da budu "nagazne mine" na koje će verovatno predsednik Vučić morati odgovara, te smatra da bi određene teme trebalo da se otvore i u Americi, a ne samo u pregovorima u Briselu, poput zaštite kulturnog nasleđa, ekstrateritorijalnosti manastira, pravo SPC, raspolaganje resursima u određenim mestima na severu KiM, Zajednice srpskih opština.

Svi oni koji o tome govore, kaže Milić, ni na koji način ne govore kako bi to Srbija trebalo da bude nagrađena što je poštovala svoj deo obaveza i kako to da Kosovo ni na koji način neće biti kažnjeno za to što toliko dugo ne ispunjava svoje obaveze

Milić je rekla da se Vučić, pored problema koji ga neupitno čekaju i teških odluka u Vašingotnu, i u Srbiji i regionu susreće sa čudnom okolnošću - da oni koji se deklarišu da su za evrointegracije Srbije ne daju podršku kompromisu koji bi Srbiju zadržao na evropskom putu i da jača odnose sa SAD-om.

"To je vrlo apsurdno. To su nevladine organizacije tzv. demokratske opozicije. Nevladine organizacije su mahom u saradnji sa političkim zapadom i ponašaju se, čini mi se, više u interesu Berlina ili nekih krugova u Vašintognu, Prištini ili Sarajevu koji poboljšanje odnosa Beograda sa Vašingtonom i kompromis između Beograda i Prištine koji bi Vašington mogao da , vide kao zero-sum game u odnosu na ono što su njihovi interesi, što je apsurdno. To bi trebalo da bude situacija pobednička za obe strane", rekla je Milić.

Navela je da 20 godina posle sukoba na Balkanu svi drugi koji su takođe itekako bili odgovorni i činili zločine i dalje imaju pravo da pričaju o svojim državnim i nacionalnim interesima, da njihove organizacije civilnog društva budu patriotske...a da je to jedino Srbiji i njenom narodu zabranjeno što je "potpuno pogrešno, nefer i više posledica oportunizma nego pritiska, ali ima i pritisaka".

Milić smatra da je trenutno i ponašanje rukovodstva Republike Srpske donekle nefer i da Milorad Dodik poredi RS sa Kosovom i da ono što dobije Kosovo, on traži i za RS.

"Čini mi se Dodik ne pravi adekvatne paralele, da drži malo interese i kompromis Republike Srbije sa Prištinom, SAD, Briselom, pa i sa Berlinom i da otežava na način koji bi se možda očekivao od onih kojima nije u interesu da se ovaj konflikt konačno reši i otkoči potencijale i regiona za saradnju, ali i Srbije u svakom pogledu".

To je, zaključila je Milić, dodatno otežavajuća situacija za Vučića u kojoj on nema baš menavarskog prostora da adekvatno odgovori.

Milić kaže da je do sada, bar srpsko državno rukovodstvo, vrlo mudro išlo i na jedne i na druge pregovore i gledalo da izađe iz sukoba između EU i SAD, među kojima, kaže, postoji neka vrsta konfrontacije, bez obzira na uveravanja i diplomatski rečnik i jedne i druge strane.