Stojković: 11. jul nije "dan D"

Prema njegovim rečima, desetogodišnjica zločina u Srebrenici, koja će biti obeležena 11. jula, nije "dan D" jer je rečeno da bi bilo poželjno da Mladić bude u Haškom tribunalu do 11. jula.

Na pitanje da li je premijer Vojislav Koštunica s rukovodstvom Republike Srpske razgovarao o Mladiću, Stojković je odgovorio da to zaista ne zna i da je po saopštenju izdatom posle sastanka zaključio da je razgovarano o Srebrenici i ratnim zločinima, ali da ne zna da li je bilo reči i o Mladiću.

Upitan da li postoji odluka Vlade o hapšenju Mladića, Stojković je odgovorio da takva odluka nije potrebna. "Stav Vlade se zna. Ko se preda dobiće garancije. Ko se ne bude predao, ako uspemo da ga lociramo, tu je ona druga mogućnost, zakonska. Prema tome, ne treba tu odluka Vlade. Verujte, koliko ja znam svi organi rade. Čak imamo i pomoć, koliko sam uspeo da vidim, i organa drugih država. Za sada nema podatka, koji bi bio materijalno validan, o lokaciji Mladića", kaže on. 

Direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ponovila je da veruje da vlasti u Beogradu znaju gde se nalazi Mladić i da će ga izručiti Haškom tribunalu. Nataša Kandić je u za AP rekla da je uverena da će vlasti Srbije popustiti pod pritiskom međunarodne zajednice i izručiti bivšeg vojnog komandanata bosanskih Srba. "Srpski zvaničnici ne mogu nikoga ubediti da ne znaju gde se nalazi Mladić. Ima indicija da će ga, pod snažnim prisitkom, izručiti. Izručenje Mladića je vrlo izvesno, sem ako u poslednjem trenutku ne bude doneta odluka da on nestane", kaže ona.

Jovan Simić, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića za haška pitanja, međutim, ne veruje u mogućnost da se Mladić nađe u Hagu do desetogodišnjice masakra u Srebrenici. "Verujem da je taj datum izabran kao dobar povod međunarodnoj zajednici da pritisne Vladu da uhapsi Mladića jer se pokazalo da ta vlada, čiji je predsednik najpre tvrdio da mu je Hag zadnja rupa na svirali, da bi sada svaki svoj govor počinjao pričom da je to najvažnija obaveza Srbije, haške poslove obavlja samo pod pritiskom i u poslednji čas", rekao je on za banjalučke Nezavisne novine, prenosi FoNet.

"11. jul, Dan žalosti u Srbiji"

Predsednica Centra za antiratnu akciju Vesna Pešić kaže da se građani Srbije moraju suočiti sa zločinima počinjenim u njihovo ime. Osim toga, smatra ona, trebalo bi se suočiti i s činjenicom da je Slobodan Milošević od birača dobio plebiscitarnu podršku za svoju ratnu politiku. "Nema kolektivne krivice, ali ima kolektivne odgovornosti. Ljudi su masovno glasali za Miloševića, lepili njegove slike po automobilima. Sada moramo da vidimo kako nam se moglo dogoditi da tako masovno glasamo za Miloševića", rekla je Vesna Pešić na tribini "11. jul, Dan žalosti u Srbiji", koju je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Ona je ocenila da predstavnike stranaka bivšeg režima, Srpske radikalne i Socijalističke partije Srbije, najviše boli dovođenje u vezu Srbije s ratom u Bosni i Hercegovini. "Sve te tobož paramilitarne jedinice, koje su operisale po BiH, u stvari su organizovali Slobodan Milošević i Jovica Stanišić. To što smo mi radili toj drugoj državi, Bosni, to je katastrofa. BiH je tada već bila međunarodno priznata država", kaže Vesna Pešić.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je sramota da se u Skupštini Srbije raspravlja o direktorki Fonda za humanitarno pravo Nataši Kandić, umesto da se raspravlja o Radovanu Karadžiću i Mladiću. "To je zbog toga što u poslaničkim klupama sede ljudi koji treba da budu u zatvoru, jer pripadaju zločinačkim organizacijama, poput Srpske radikalne stranke", kazao je Čanak.

Vesna Pešić je rekla da nije ni čudo što se SRS i SPS protive usvajanju deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, pošto je reč o strankama "čiji su šefovi u Hagu", upravo zbog sumnje da su odgovorni za ratne zločine.

Sociolog Janja Beč, s druge strane, smatra da građani Srbije moraju da pokažu i saosećanje sa žrtvama. "Žrtve genocida u Srebrenici od nas očekuju da priznamo da se taj zločin desio, da kažemo da smo za zločin znali i da nam je žao. I da se zapitamo kako bi nama bilo da je nama neko ubio majku, oca, brata, muža, dete", kaže ona. 

Profesorka političke filozofije iz SAD Džuli Mostov je rekla da ljudi u inostranstvu veoma teško mogu da poveruju kada ljudi u Srbiji tvrde da nisu znali za zločine u proteklim ratovima. "Morate se suočiti sa prošlosti, da biste mogli da započnete budućnost", kazala je ona.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine pre desetak dana uputilo je Savetu ministara SCG, Vladi Srbije i Izvršnom veću Vojvodine inicijativu da 11. jul, dan kada se obeležava desetogodišnjica genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, bude proglašen za dan žalosti u SCG. Inicijativu je podržalo Izvršno veće Vojvodine i zvanično je uputilo i Vladi Srbije, sa zahtevom za usvajanje.

Obzerver: Gde se skriva Karadžić

Takoðe haški begunac: Radovan Karadžiæ

Britanski Obzerver objavljuje reportažu svog novinara iz Bosne o tome gde se skriva Radovan Karadžić. Novinar piše da je glavni arhitekta ne samo srebreničkog masakra nego i opsade Sarajeva pod zaštitom tajne mreže ljudi koju čine političari, kriminalci, špijuni, biznismeni i sveštenici pravoslavne crkve. "Veruje se da Karadžić 80 odsto vremena provodi na imanjima Srpske pravoslavne crkve. Nije slučajnost da je od kraja rata na izgradnju pravoslavnih crkava potrošeno nekoliko miliona dolara. Tvrdi se da se iz istih izvora finansira zaštita Karadžića, koja mesečno košta 200.000 dolara", piše list. Još jedan razlog što Karadžić do sada nije uhvaćen, piše Obzerver, jeste i neodlučnost oko 7.000 stranih vojnika u Bosni.