RS uhapsila 15 za Srebrenicu

U Zvorniku je uhapšeno osmoro sadašnjih i bivših policajaca Republike Srpske. Broj uhapšenih, u akciji koja po nalogu Tužilaštva BiH traje od srede, tako se popeo na petnaest, javlja Fonet.

Kako Beta saznaje, policija RS je po nalogu Tužilaštva BiH, između ostalih, uhapsila Jovana Nikolića iz Bratunca, kao i Mišu Stupara i Branka Džinića iz Zvornika, aktuelne i bivše pripadnike policije RS.

A kako prenosi Fonet, policija Republike Srpske juče je na području Skelana uhapsila četvoricu ratnih policajaca - Milena Trifunovića, Slobodana Jakovljevića, Aleksandra Radovanovića i Peru Mitrovića, javljaju mediji u BiH.

Oni su uhapšeni po nalogu Tužilaštva BiH pod sumnjom da su učestovali u ratnim zločinima počinjenim na području Srebrenice u julu 1995. godine. U poslednja dva dana na području Zvornika, Bratunca, Skelana i Šekovića zbog zločnina počinjenih u Srebrenici 1995. godine uhapšeno je sedam osoba.

"U narednim danima uslediće nova hapšenja. Stoga ne možemo govoriti o imenima privedenih, jer su oni samo deo veće grupe koju nameravamo privesti", kazao je tužilac koji vodi istragu za "Nezavisne novine". Iz Suda BiH je rečeno da će Tužilaštvo izaći u javnost s potpunom informacijom kada budu završene istražne radnje.

Izvor Bete naveo je da sve uhapšene osobe nisu sa spiska Radne grupe za sprovođenje zaključaka Komisije za Srebrenicu, koja je imala zadatak da identifikuje osobe koje su učestvovale u srebreničkim događajima, a trenutno rade u entitetskim i državnim institucijama. Na tom spisku nalaze se 892 osobe, a ima navoda da se sa zločinom može povezati i više ljudi.

Pregovara se, ne pregovara se...

Mladiæ u Srebrenici 1995.

Još jedan inostrani medij piše da postoje pokušaji za pregovore sa Ratkom Mladićem. Za razliku od nekih drugih izveštaja, u kojima se nije tvrdilo da u pregovorima učestvuju predstavnici srpskih vlasti, "Internešnel herald tribjun" tvrdi da je Vlada Srbije pokušala da stupi u kontakt sa mrežom podrške Ratku Mladiću. Vlada Srbije je dala do sada najjasnije signale da traži predaju Mladića, koga traži Haški tribunal zbog zločina u Srebrenici, piše "Internešnel herald tribjun".

Vladini zvaničnici su ove nedelje potvrdili da su tražili kontakt sa mrežom ljudi koji daju tajnu podršku generalu Mladiću, a koji su mu pomagali da se krije barem poslednjih osam godina, piše "Herald tribjun".

Spekulacije o pregovorima vlade sa Mladićevim pristalicama su bile intenzivirane tokom poslednje dve nedelje, pred desetu godišnjicu masakra u Srebrenici. Vlada je negirala da se takvi pregovori vode. Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima, Srđan Đurić, potvrdio je, piše "Tribjun", da je bilo pokušaja stupanja u kontakt sa Mladićevim pomagačima, da bi se osigurala njegova moguća predaja. Međutim, kaže on, detalji ne mogu biti iznošeni u javnost, zbog straha da se ne ugrozi cela operacija: "S obzirom na to koliko je sve ovo osetljivo, Vlada Srbije ne objavljuje rezultate pre nego što se pregovori dogode", kazao je Đurić: "Iznošenje bilo kakvih detalja bi moglo da ugrozi ceo proces".

Đurićevi komentari, kaže se u tekstu, poklapaju se sa komentarom visokog zvaničnika američke vlade, koji je kazao da nakon godina izbegavanja da se Mladić uhapsi, Vlada Srbije je po prvi put načinila ozbiljne pokušaje da ga preko ljudi koji mu obezbeđuju poršku ubedi da se preda. Visoki zvaničnik američke vlade u Vašingtonu, koji je želeo da ostane anoniman, kazao je kako je od srpskih zvaničnika čuo da su stupili u kontakt sa Mladićevim pomagačima, nakon prikazivanja video snimka pogubljenja šestorice Muslimana iz Srebrenice, prenosi Herald tribjun.

U reakciji na pisanje "Herald tribjuna", međutim, Srđan Đurić kategorički odbacuje tvrdnje iznete u članku njujorškog lista: "Najodlučnije demantujem da sam izjavio to što je preneo 'Internešnel herald tribjun' i najodlučnije demantujem da bilo ko iz Vlade Srbije pregovara sa Ratkom Mladićem".

Podsećamo da je u sredu Radio Slobodna Evropa prenela navode britanskog "Sandej tajmsa" da vlasti u Beogradu pregovaraju sa Ratkom Mladićem i da se on najverovatnije nalazi u svojoj kući u beogradskom naselju Košutnjak. Po objavljivanju tih navoda, Đurić je autora teksta nazvao šaljivdžijom.

"Vlada pokazala da kontroliše haške optuženike"

Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac ocenio je da je Vlada Srbije pokazala da kontroliše "apsolutno sve haške optuženike" i da je time načinila "veliku stratešku grešku".

"Nemam informacije da li Vlada Republike Srbije pregovara sa generalom Mladićem o predaji Haškom tribunalu, ali je očigledno napravila veliku stratešku grešku pokazujući da kontroliše haške optuženika sa ove ili one strane Drine", izjavio je Šutanovac u četvrtak uveče u Boru.

Funkcioner DS je objasnio da, iako po zakonu u Republici Srpskoj haški optuženici koji se dobrovoljno predaju imaju pravo na novčanu pomoć, oni ipak odlučuju da se predaju vlastima u Beogradu. "Jedan od dokaza za ovu tvrdnju je činjenica da su predsednik RS Dragan Čavić i ministar unutrašnjih poslova Darko Matijašević nudili otvorenu saradnju predsedniku srpske vlade Vojislavu Koštunici", rekao je on, prenosi Beta.

Šutanovac je pritom podsetio da bi, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS moglo biti ukinuto.

Senat: SRJ podržavala zločine u BiH

Američki Senat je već usvojio, a Predstavnički dom usvaja u ponedeljak Rezoluciju o Srebrenici.

U Rezoluciji koja je u sredu jednoglasno usvojena, navodi se da je zločin u Srebrenici najgori od mnogih koji su se dogodili u periodu april 1992. novembar 1995. u Bosni, kada je ubijeno oko 200.000 ljudi, a više od dva miliona napustilo svoje domove. Ti zločini, po oceni američkih senatora, bili su rezultat agresije bosanskih Srba i njihove politike etničkog čišćenja koju su "direktno podržavale vlasti SRJ".

Gotovo istovetan tekst biće ponuđen na usvanje i članovima Predstavničkog doma američkog Kongresa, u ponedeljak 27. juna. No za razliku od Rezolucije Senata pred Predstavničkim domom biće konstatacija da su zločini u širom Bosne, uključujući i najstra[niji u Srebrenici počinile snage bosanskih Srba "uz direktnu podršku režima Slobodana Miloševića i njegovih sledbenika".

Rezoluciju koju je usvojio Senat predložili su senatori Gordon Smit i Džozef Bajden. U tekstu se navodi da su snage bosanskih Srba u julu 1995. godine počinile genocid u Srebrenici, a da deo odgovornosti za pad zaštičene zone UN-a posle koje je usledilo masovno ubistvo srebreničkih muškaraca, snose i UN i njene članice, jer nisu preduzele "odlučnu, pravoremenu i srazmernu akciju u Bosni", kojom bi se reagovalo na tamošnja dešavanja. "Ujedinjene nacije i zemlje članice treba da traže način da osiguraju da se taj neuspeh ne ponovi u budućim konfliktima i krizama", navodi se u Rezoluciji.

Američki senatori saglasili su se da žrtve iz Srebrenice moraju biti upamćene, a da je u interesu pravde, ali i SAD-a, da počinioci budu izvedeni pred sud. U Rezoluciji je navedeno da su dvojica koja se smatraju najodogovornijim za zločin u Srebrenici, Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dalje na slobodi.

U zaključku Rezolucije navodi se da SAD treba da nastave da podržavaju: (1) nezavisnost i teritorijalni integritet BiH, (2) uspostavljanje mira i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi, (3) pravo ljudi iz regiona da saznaju sudbinu nestalih članova porodica i da se vrate svojim kućama.

Egzit: minut ćutanja za Srebrenicu

Na festivalu "Egzit" biće obeležana 10. godišnjica zločina u Srebrenici gašenjem muzike na svim binama.

U ponoć između 10. i 11. jula biće održan i minut ćutanja, saopštili su organizatori festivala. Menadžer bine na kojoj će biti predstavljen rad 70 nevladinih organizacija, Rajko Božić, rekao je da će poslednjeg festivalskog dana biti promovisana knjiga "Srebrenica - od poričanja do priznanja" i biće priređena tribina posvećena zločinu u Srebrenici, prenosi Fonet.

Festival se održava na Petrovaradinskoj tvrđavi od 7. do 10. jula.

Specijalna medalja za Srebrenicu

Holandski minististar odbrane Henk Kamp razmišlja o mogućnosti da pripadnike holandskog bataljona UN, koji su čuvali žaštićenu zonu Srebrenica, odlikuje posebnom medaljom.

To je saopšteno u četvrtak na promociji knjige "Uspomene iz Srebrenice" u kojoj su sakupljena svedočenja 171 vojnika tzv. "Dačbata". Inicijativa da vojnici koji su 1995. godine bili u Srebrenici dobiju specijalno priznanje dolazi od veterana tog bataljona od kojih se mnogi, kako pišu holandski mediji, i danas osećaju nelagodno "je su nepravedno optuženi da su odgovorni za pad enklave" posle kojeg se dogodilo masovno ubistvo bosanskih Muslimana.

Uz promociju knjige idu i navodi u štampi da veliki broj pripadnika holandskog bataljona i danas oseća posledice traume koju su preživeli u julu 1995. godine kada su snage VRS-a pod komandom Ratka Mladića zauzele Srebrenicu.

Porodice poginulih u Srebrenici i okolini veruju, međutim, da Holanđani nisu učinili sve što su mogli da zaštite stanovništvo u tom gradu. Zbog toga jedan broj preživelih tuži Holandiju tražeći odštetu zbog propusta holanskog bataljona. Inače, holandski parlament zaključio je da neadekvatno naoružani vojnici iz Holandije nisu mogli da se suportstave snagama generala Mladića i da zbog toga ne snose odgovornost za masakr koji se dogodio posle njihovog povlačenja iz zaštićene zone.

U BH ratu oko 105.000 žrtava

Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko dokumentacionog centra BIH, koji se bavi humanitanim pravom, analizom ratnih zločina i popisom žrtava u bosanskohercegovačkom ratu, izjavio je za Antenu M da bi konačan broj ubijenih i nestalih civila i vojnika u tom ratu, mogao biti oko 105 hiljada.

"Ja očekujem nekih 90.500 imena u ovom času, jer se unose podaci svaki dan. Prema ovom tempu i onom sto su obuhvatila naša istraživanja, mislim da bi se konačan broj ubijenih, nestalih civila i vojnika u BiH poginulih u periodu 1992-1995 mogao kretati iznad 100 000, do oko 105 hiljada", rekao je Tokača.

Prema njegovim rečima, nacionalni sastav je otprilike 70 odsto Bošnjaka, nešto više od 20 odsto Srba, 5-6 odsto Hrvata, a ostalo su druge nacionalne zajednice.