Kosovo - i jeste i nije dobro

Generalni sekretar UN će u izveštaju navesti i zabrinutost što Kosovo nije napredovalo u nekoliko važnih sektora, saopšteno je u Atini.Kofi Anan će pritom naglasiti da je preduslov za početak utvrđivanja statusa Kosova puna primena standarda koje su definisale UN i Kontakt grupa, izjavio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Grčke.

Generalni sekretar UN će objaviti nameru da tokom ovog leta bude izrađena celovita procena dostignutosti standarda demokratskog društva i da imenuje specijalnog predstavnika UN za to pitanje, kazao je predstavnik grčkog ministarstva Jorgos Kumucakos. Anan će takođe ukazati na potrebu da vlasti na Kosovu započnu direktan dijalog sa zvaničnicima u Beogradu. 

Šta treba ponuditi? 

U susret sednici Saveta bezbednosti, koji za dva dana raspravlja o Kosovu i Metohiji, tamošnji problemi opet dobijaju na značaju. Verovatno vođena time, Vlada Srbije usvojila je osnove za nastup pred tom institucijom. Međutim, međunarodni stručnjaci, kao i jedan deo predstavnika kosovskih Srba tvrde da je, sudeći prema onome što je saopšteno, taj nastup daleko od konretnog rešavanja problema.

Vlada Srbije jednoglasno je usvojila osnove za učešće delegacije SCG na sednici Saveta bezbednosti Istaknuto je da ne postoji zaštita osnovnih prava Srba i nealbanaca, da nema slobode kretanja, da ne postoji ni elementarna zaštita njihove imovine i da su Srbi i dalje izloženi nasilju. Takođe, nije ostvaren povratak proteranog srpskog stanovništva, što potvrđuju i podaci UNMIK, prema kojima se na Kosovo vratilo oko tri odsto Srba.

Iako je Vlada najavljivala usvajanje tehničkih detalja, koji po logici stvari, treba da budu konkretni, iz saopštenja nakon sednice stiče se drugačiji utisak. Vlada je samo istakla nepostojanje zaštite osnovnih prava Srba i nealbanaca, slobode kretanja i elementarna zaštita njihove imovine, ali javnosti nije rekla kako to treba i rešiti.

Nedostaju konkretna rešenja

Direktor organizacije Evropska incijativa za stabilnost Gerald Knaus za B92 kaže da planovima Vlade Srbije upravo nedostaju konkretna rešenja. Knaus kao primer za to navodi i prethoni plan Vlade, napravljen nakon incidenata u martu prošle godine, koji nije shvaćen kao ozbiljan predlog: "Bilo kakav predlog iz Beograda koji će te probleme rešavati na realan način biće oduševljeno prihvaćen u Evropskoj uniji i SAD. Tako da suštinsko pitanje za Srbiju jeste da ne dođe sa predlogom za podelu, što je veoma nepopularno u međunarodnoj zajednici, nego da dođe sa predlogom koji će posebno Srbima na Kosovu i onima koji žele da se vrati učiniti život boljim. Što pre takav predlog dođe, to bolje za srpsku stranu na Kosovu."

Ipak, s obzirom da se u ostvarenju svojih ciljeva i srpska i albanska strana vezuju za svoje stare saveznike, odnosno Rusiju i Sjedinjene Američke Države, nameće se pitanje ko će imati veći uticaj u odlučivanju. Gerald Knaus, međutim, smatra da to ne treba tako posmatrati: "Mislim da je posmatranje problema Kosova kroz takmičenje između velikih sila greška. Ja ne verujem da će Rusija biti uključena u ovaj proces, čak i ako to bude želela, ali mislim da će ključ biti u rukama Evrope i Amerike."

Ivanović: Zašto nije bilo predstavnika Srba s Kosova?

Nosilac Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović žali zbog toga što u radu na platformi srpske delegacije nisu učestvovali Srbi sa Kosova. "Zbog toga se bojim da će platforma biti prepuna političkih konstatacija i ocena da li su standardi dostignuti ili ne, ali tu neće biti elemenata koji su važni", kaže Oliver Ivanović: "To je, recimo, za Obilić da kuće nisu napravljene, da se ljudi nisu vratili, da nema uopšte indicija, najave kad bi se mogli vratiti. Tu neće biti podataka koliko je ljudi ovog trenutka, a to je 157, koji su u školskom centru u Obiliću, za koje se ne zna kad će biti u prilici da se vrate svojim kućama. Tu neće biti podataka koliko kuća nije napravljeno, a stoji da su završene. Mislim da se o standardima govori apstraktno, čini mi se da su standardi kompromitovani samim pristupom međunarodne zajednice, koja insistira na standardima kao sredstvu da se dođe do razgovora o statusu, umesto standarde da promoviše kao način razmišljanja", rekao je on.

Oliver Ivanović za B92 kaže da se čini da u Beogradu ne postoji razumevanje činjenice da svet želi da problem Kosova reši što pre: "Očigledno da naša Vlada ne shvata da je svet umoran od problema Kosova i da njima samo konkretni podaci mogu eventualno da skrenu pažnju na taj problem i odvrate od namere da brzo reše taj problem. Oni će preko političkih kvalifikacija jednostavno lako preći. Nažalost, mislim da mi kasnimo kao po običaju i naša diplomatska aktivnost Vlade i pojedinih predstavnika Vlade je trebalo da krene mnogo ranije. Jedino što mogu da pohvalim jeste jasna definicija dokle vlast u Srbiji može da ide, a to je recimo ona parola 'više od autonomije, manje od nezavisnosti'."

Međutim, Rada Trajković iz Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova za B92 navodi da su stavovi u planu Vlade Srbije najozbiljnije definisani, kao i da po prvi put srpska strana ima jasne i jedinstvene poruke: "Mislim da je Vlada Srbije svoj dokument okrenula prema onome što jesu bila obećanja međunarodne zajednice. Vi znate da smo mi imali bombardovanje naše zemlje i imali smo političke ciljeve NATO-a, koji su se svodili na tri cilja. Jedan od ciljeva je bio poštovanje ljudskih prava, izgradnja demokratskih institucija i povratak svih ljudi svojim kućama. Prosto nijedan od ta tri javno proklamovana cilja nije ostvaren."

Petersen: Subjektivan strah od kretanja

U poslednjih godinu dana na Kosovu je suštinski unapređena bezbednost, a dokaz za to je odsustvo značajnijih etnički motivisanih zločina, izjavio je u Vašingtonu šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen.

Jesen-Petersen je istakao da je to znak da je Kosovo naučilo lekciju iz martovskog nasilja 2004. godine, da je kršenje ljudskih prava protivno interesima njegovih građana. U današnjem svedočenju pred Helsinškim odborom u američkom Kongresu, šef UNMIK-a je ukazao na neodrživost sadašnjeg nedefinisanog statusa Kosova i potrebu da pozitivna kretanja budu ubrzana delovanjem međunarodne zajednice.

Jesen-Petersen je ocenio da je u posleratnom Kosovu izgrađen potpuno nov društveni sistem, koji je "principe ljudskih prava ugradio u samu suštinu zakona i institucija".

U vezi sa slobodom kretanja, Jesen-Petersen je rekao da na Kosovu još mnogo toga ima da se uradi. "Mnogo je kosovskih Srba koji se slobodno kreću na Kosovu, ali je mnogo i onih koji nemaju slobodu kretanja. To je problem koji mora biti rešen, iako smo sve više uvereni da je strah od kretanja među manjinama više subjektivan nego stvaran", ocenio je Jesen-Petersen.

U Njujorku već počelo ocenjivanje

Vladu Srbije u Njujorku 27. maja predstavljaće šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović.

Tog dana, izveštaj o ostvarenju standarda podneće generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, koji je, kako prenosi agencija Rojters, izjavio da nije u potpunosti zadovoljan postignutim napretkom. Za razliku od njega, šef UNMIK-a u svom izveštaju naveo je da je na Kosovu učinjen značajan napredak u poslednja tri meseca. Helsinški komitet, agencijs američkog Kongresa, održaće danas sastanak na kome će o stanju ljudskih prava na Kosovu, između ostalih, govoriti i šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen. Predsednik komiteta, republikanski senator Sem Braunbek, sazvao je sastanak da bi se razmotrili najnoviji događaji na Kosovu vezani za poštovanje ljudskih prava i razvoj u oblastima koje izazivaju zabrinutost SAD, objavljeno je na internet sajtu komiteta.

Sastanku će prisustvovati Jesen-Petersen, koji boravi u SAD zbog sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i direktor za centralnu i južnu Evropu u Stejt departmentu Čarls Ingliš.

Helsinški komitet je agencija američke Vlade, koja prati napredak u primeni Helsinške povelje u SAD, a čine je devet članova američkog Senata, devet predstavnika Kongresa i po jedan iz Stejt departmenta, ministarstava odbrane i trgovine.

Dokument o Kosovu Kontakt grupe

I dok se čeka na sednicu Saveta bezbednosti, članovi Kontakt grupe su već, bar kako tvrdi Radiotelevizija Kosovo, usvojili dokument od sedam tačaka koje moraju biti ispunjene da bi se išlo u pravcu razgovora o konačnom statusu Kosova.

U prvoj tački se ističe da je Kontakt grupa i dalje angažovana i nastoji da se sa procenom standarda počne sredinom ove godine. U dokumentu Kontakt grupe se navodi da atmosfera za povratak manjinskih zajednica mora da bude poboljšana, a kritikuje se kašnjenje u procesu decentralizacije lokalne vlasti. "Ako ne ispunite svih sedam tačaka, mi ćemo odloziti datum za procenu standarda", prenela je RTV Kosovo. Isti izvor je preneo da se očekuje da dokument Kontakt grupe narednih dana bude poslat zvaničnoj Prištini i Beogradu, prenosi BBC.

Susret kosovskog premijera Bajrama Kosumija sa predstavnicima zemalja Kontakt grupe koje imaju predstavništva u Prištini najavljen je za danas. Prema prvim informacijama, predstavnici Kontakt grupe sastaće se i s čelnikom političke partije ORA Vetonom Suroijem. Ne isključuje se da je, pored ostalog, cilj ovakvih sastanaka da se predstavnicima institucija i opozicionim partijama prenesu stavovi Kontakt grupe koja ostaje važan faktor u daljim procesima na Kosovu. Predstavnici Kontakt grupa posetiće Prištinu i Beograd sredinom juna.

Kosovske institucije očekuju nezavisnost

Priština

Čini se da su jedini optimisti do sada predstavnici kosovskih institucija, koji očekuju da će sednica 27. maja otvoriti put procesu koji bi Kosovo doveo do nezavisnosti. Kosovske institucije očekuju da će na sednici Kosovo dobiti pozitivnu ocenu o primeni standarda, kao i da će biti imenovan specijalni izaslanik za procenu napretka u primeni standarda koje UN traže od kosovskih političara.

Portparol predsednika Kosova, Muhamed Hamiti, rekao je za Radio Slobodna Evropa da bi sednica SB trebalo da otvori put procesu koji bi Kosovo doveo do nezavisnosti. "Očekujemo da SB prizna napredak koji je postignut na Kosovu i da otvori put za ono što se zove sveobuhvatno razmatranje standarda i početak procesa utvrđivanja statusa Kosova, što mi nazivamo zatvaranjem procesa nezavisnosti Kosova, jer će to biti optimalno rešenje", rekao je on.

Vent: Što pre u EU

Decentralizacija, ljudska prava i povratak najvažnija su pitanja za Kosovo, zajednički su ocenili predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović i novoimenovani ambasador OEBS-a za Kosovo Verner Vent.

Vent je, kako se navodi u saopštenju Koordinacionog centra, istakao da, "kakav god bio početak najnovijih političkih procesa u vezi sa Kosovom, za čitav region i zapadni Balkan završetak će biti u Evropskoj uniji i bilo bi dobro da to bude što pre". Vent se u diplomatskoj karijeri, najviše bavio evropskim integracijama, navodi se u saopštenju.

Čović je rekao da na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN u ime SCG neće moći da podrži izveštaj šefa UNMIK-a o dostignutom stepenu stadarda, ali da će iskazati punu spremnost Beograda i državne zajednice da doprinose daljim aktivnostima Saveta bezbednosti UN i međunarodne zajednice u prevazilaženju nezadovoljavajućeg stanja na Kosovu.

Ingliš: Prava manjina "majka svih standarda"

S druge strane, visoki zvaničnik Stejt departmenta Čarls Ingliš, direktor odeljenja za Jugoistočnu Evropu u tom telu, izjavio je sinoć na konferenciji u Vudro Vilson centru posvećenoj Kosovu, da je obezbeđenje prava srpske manjine na Kosovu najvažniji test za postizanje standarda, tj. da je to "super standard i majka svih standarda".

On je kazao i da je američki pristup Kosovu "pažljivo dogovorena zajednička politika u okviru Kontakt grupe uz podršku UN-a, s ciljem da se rešavanjem pitanja statusa Kosova donese mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi".

On je takođe rekao, podsećajući da Miloševićev režim nije mogao da vlada Kosovom jer je odbacivao interese i zahteve većine, da je njegov režim posle intervencije NATO zamenjen haosom. "Tada su vladale bande koje su se svetile posle decenija vlasti manjine nad većinom. Neki kažu da je tada stotine hiljada Srba i drugih manjina proterano iz svojih domova .To je moglo da se opiše kao orgijanje iz osvete. Međunarodna zajednica je bila šokirana činjenicom da je tiranija manjine, momentalno zamenjena tiranijom većine".

Marta 2004. je izbilo etničko nasilje koje je zbrisalo uspostavljenu strukturu vlasti na Kosovu. Ingliš je dodao da je ključna lekcija iz tog vremena bila da svi standardi nisu podjednako važni. "Mi smo postavili prioritete i svu energiju usmerili na dostizanje najvažnijih standarda. Odlučili smo da su najvažniji oni koji doprinose postizanju multietničkog karaktera Kosova. Privremenim institucijama je rečeno da se koncentrišu na dostizanje ovih superstandarda, majke svih standarda i da će obezbeđenje prava srpske manjine biti osnovni, najvidljiviji test", ukazao je Ingliš, prenosi Beta.