Šta je "igra" na granici Srbije i Hrvatske?

Nakon toga je ona formalno zatvorena, iako je i proteklih godina bila aktivna. Sve do pojave korone, piše "Dojče vele".

Nakon što se pandemija koronavirusa tokom februara i marta proširila svom silinom po Evropi, pojedine zemlje zatvorile su nacionalne granice i ograničile kretanje svojim građanima. Izbeglice i migranti koji su nameravali da "zaobiđu" granične kontrole i nastave put ka zapadu Evrope, odjednom su se našli u slepoj ulici.

"Dva puna meseca nismo smeli da kročimo van kampa", priča Avganistanac Omid Vafa, stanovnik prihvatnog centra za migrante "Principovac" u blizini Šida. Beograd je tek pre tri nedelje ukinuo vanredno stanje.

Strogi režim zabrane kretanja i policijski čas bili su na snazi i za 20 prihvatnih i centara za potražioce azila u Srbiji. Izbeglice i migranti koje je policija uhvatila van kampova, prebacivani su nazad u jedan od tih centara.

Granica u blizini kampa

Ali sada, nakon što su ograničenja velikim delom ukinuta, mnogi stanovnici "Principovca" opet planiraju "igru". Tako oni nazivaju pokušaj (ilegalnog) prelaska granice. Granica sa članicom Evropske unije Hrvatskom nalazi se u neposrednoj blizini kampa. Cilj "igre" je zaobići hrvatsku graničnu policiju. Oni koji budu uhvaćeni moraju da računaju s time da će ih hrvatski čuvari reda i mira pretući, opljačkati i ponovo preko granice vratiti u - Srbiju.

Hrvatska već godinama demantuje takve tvrdnje koje iznose migranti i izbeglice, odnosno prigovore koje su zabeležile i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Krajem maja ove godine, pred očima reportera novinske agencije DPA, u večernjim časovima jedan mladić iz Indije je kroz jednu rupu u gvozdenoj ogradi prešao na hrvatsku stranu. Sa sobom je imao samo jedan ruksak. I nestao je u žbunju. Tako izgleda "igra".

Ibrahim Jalu iz Sijera Leonea stoji pored reportera i priča o svom planu. On namerava da po 13. put pokuša da se prebaci na drugu stranu granice. Nakon dvanaest neuspešnih pokušaja.

"Zašto nas jednostavno ne puste da idemo dalje? Niko ne želi da ostane (u Hrvatskoj, prim. red). I zašto moraju da nas tuku?", pita se taj Afrikanac.

"Zatvorena“ – ali i dalje aktivna ruta

U leto 2015. za veliki broj izbeglica i migranata "balkanska ruta" je bila glavni pravac na putu ka bogatijem delu Evrope. Ta ruta protezala se od Turske, preko Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Hrvatske i Mađarske, prema centralnoj Evropi. Postojali su i "ogranci", preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Rumunije. Nakon zatvaranja mađarske granice i sličnih mera na granicama najviše pogođenih balkanskih država, ta ruta je od početka 2016. godine zvanično proglašena "zatvorenom".

Ali i nakon toga su migraciona kretanja na Balkanu nastavljena, doduše u mnogo manjem obimu nego u leto 2015. Migrante i izbeglice u tome je zaustavila tek pandemija koronavirusa.

"Balkanska ruta" je u poslednja dva meseca praktično - zamrla. To se može videti i po podacima UNHCR-a za Srbiju, zemlju koja je glavni "čvor" na "balkanskoj ruti". U prvom mesecu ove godine u Srbiji je registrovano 1.700 novopridošlih migranata, u drugom mesecu 2.633, u trećem 1.669, a u četvrtom – samo 270.

"Lov" na migrante i izbeglice

U Bosni i Hercegovini, kroz koju prolazi jedan sve važniji ogranak "balkanske rute", za vreme pandemije koronavirusa, pooštrili su svoju migrantsku politiku. Novi ministar unutrašnjih poslova Fahrudin Radončić, istovremeno i vlasnik najtiražnijeg dnevnog lista u zemlji "Avaz", zapretio je migrantima da će ih strpati u zatvor, odnosno "izbaciti" iz BiH.

U regionu oko Bihaća, na samoj granici s Hrvatskom, odnedavno i policija BiH "lovi" migrante kako bi ih nasilno prebacila u kamp "Lipa", tvrdi humanitarna organizacija SOS Bihać. Nemački koordinator te organizacije Dirk Planert za DPA kaže: "Sve ovo vreme policija BiH nikada nije sprečavala prelaske granice, a sada to radi. Zašto, to mi ne znamo."

Mađarska je pak krajem maja zatvorila dva zloglasna tranzitna kampa na granici sa Srbijom. Stotine potražilaca azila tamo je bilo praktično zatvoreno još od aprila 2017. – uključujući stroga pravila ponašanja u kampovima. Vlada u Budimpešti nije se dobrovoljno odrekla svojih kampova – na to ju je prisilila jedna odluka Suda Evropske unije. Zatvaranje osoba koje su potrazi za zaštitom u tranzitnim kampovima, sudije su okarakterisale kao ilegalno hapšenje.

"Bilo je kao u zatvoru"

Mađarski desno-nacionalni premijer Viktor Orban bio je pionir politike strogog ograđivanja od migranata. U jesen 2015. naredio je podizanje gvozdene ograde (sa bodljikavom žicom) na granicama prema Srbiji i Hrvatskoj. Zatvaranje "tranzitnih zona" u Roškeu i Tompi neće olakšati situaciju potražilaca azila, rekao je Orban. Mađarska će, naime, zahteve za dodeljivanjem azila ubuduće da prima samo u svojim diplomatskim predstavništvima u inostranstvu.

To verovatno i nije baš u skladu s odlukom Suda EU, kojom se od Mađarske zahteva da potražiocima azila obezbedi "poštenu mogućnost" za podnošenje zahteva i uopšte učešće u postupku dodele (ili odbijanja) azila.

U kampu "Principovac" u Srbiji trenutno je smešten i Iračanin Murtada al-Šibani. On bi mogao mnogo toga da ispriča o situaciji u mađarskim tranzitnim kampovima. Tamo je proveo ukupno devet meseci, zajedno sa suprugom, petoro dece i dvojicom braće – pre nego što su ih vratili nazad u Srbiju, a nakon što su im Mađari odbili zahtev za dodelom azila.

"Bilo je kao u zatvoru", priča Iračanin. "Svuda bodljikava žica, loša hrana. Kad mi se supruga razbolela, četiri policajca su je odvela kod lekara. Kao da je kriminalac."