Skupštinska fotelja nije dedovina

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Stevan Lilić ocenio je da ne postoji nikakva pravna prepreka da se predmet vezan za tumačenje karaktera poslaničkih mandata u republičkom parlamentu ponovo nađe pred Ustavnim sudom Srbije. U izjavi “Dnevniku” Lilić, koji je profesor upravnog prava i ekspert za ustavna pitanja, kazao je da je zato značajna najavljena inicijativa SPO-a za preispitivanje navedene odluke USS-a, jer bi “mogla otvoriti ozbiljno političko pitanje”.

– Ustavni sud je ovim povodom zaista zaslužio da se ta odluka preispita, ne samo zato što može da se tumači kao politički obojena, jer je doneta u određenom trenutku kad je trebalo zadržati mandate jednoj stranci u odnosu na pretenzije druge stranke. Jednostavno, pokazalo se da USS nema kapaciteta za funkciju koju obavlja, niti ustavno-zaštitnu funkciju, jer je odlukom vezanom za poslaničke manadate doprineo da se degradira kvalitet našeg parlamentarnog sistema. Jer, umesto da štiti institucije, on ih takvom odlukom direktno minira i razara – istakao je Lilić.
On je ukazao da je pomenuta odluka USS-a “sporna” zbog toga što su njome poslanici definisani kao “vlasnici” skupštinskog mandata, što je, kako je naveo, stvorilo veliki problem u našem parlamentarnom sistemu.
– Takvo vulgarno pravno tumačenje karaktera poslaničkog mandata izazvalo je dve veoma negativne posledice. Prva je da su neki poslanici razumeli da su oni vlasnici mandata, u smislu da je to njihova imovina ili posed kojim mogu da trguju. Tako se nezvanično čak može čuti i kolika je cena mandata u republičkom parlamentu za prelazak u drugu stranku. Međutim, mnogo ozbiljnija posledica te odluke USS-a je što se izgubila iz vida logika proporcionalnog parlamentarnog sistema, pa imamo situacije da mandat u parlamentu može da dobije stranka koja nije ni postojala u trenutku raspisivanja izbora, ili, pak, da mandat dobije stranka koja nije prešla izborni cenzus, i konačno, da se menja broj mandata postojećih parlamentarnih stranaka u zavisnosti od toga da li će neki poslanici odlučiti da pređu iz jedne stranke u drugu – naveo je Lilić.

On je istakao da su takve situacije “suprotne logici parlamentarnog sistema”, ali i “zdravorazumskom rasuđivanju”, te da se takve nelogičnosti ne mogu “pokriti” nikakvim pravnim tumačenjima.
On je istakao da osnov za reviziju odluke o poslaničkim mandatima postoji i u odnosu na prvi paragraf Studije izvodljivosti, koji insistira na vladavini prava i demokratije.
– To je ono o čemu Ustavni sud treba da vodi računa, a ne samo o tome da li je neka odluka konačna, jer ovde nije reč o upravnom postupku pred nekom opštinom ili komisijom socijalnog osiguranja. Ustavni sud nije tu da se bavi nekim sitnim stvarima, nego da brani ustavnost i jedan vrednosni sistem, a ne tehnički postupak i proceduru. Međutim, izgleda da tu poentu sam Ustavni sud ne razume i tu je njegov najveći problem, zato što ne može da izađe iz nekih sitnopravničkih i zanatskih okvira, što je negativno u suštini, jer nama u Ustavnom sudu ne trebaju “zanatlije” nego “inženjeri” i “tehnolozi” prava – ocenio je Lilić.
On je dodao da odluka o poslaničkim mandatima nije jedini primer “nedostatka profesionalnog i vrednosnog kapaciteta USS-a za odlučivanje o ozbiljnim pitanjima”, navodeći da se slične primedbe mogu izneti i u pogledu njegove odluke vezane za proglašenje vanrednog stanja nakon atentata na premijera Zorana Đinđića. Lilić je kazao i da je bilo “zapanjujuće” objašnjenjeUSS-a po kojem bi ograničenje ljudskih prava bilo moguće jedino ako je zasnovano na proglašenju ratnog stanja.
– Mi pratimo veliki broj tih destruktivnih, umesto konstruktivnih odluka USS-a, i zato je inicijativa za preispitivanje odluke o karakteru poslaničkih mandata sasvim na mestu – rekao je Lilić.
Tu inicijativu, podsetimo, Srpski pokret obnove najavio je krajem prošle nedelje, uz ocenu da odluka po kojoj mandatima raspolažu poslanici a ne stranke “nije konačna”. SPO je izrazio očekivanje i da će se toj inicijativi priključiti i njegovi koalicioni partneri iz Republičke vlade u pokušaju da se “promeni stanovište USS-a i zatraži njegovo tumačenje”. Portparol SPO-a Vlajko Senić ocenio je i da je sporna odluka USS-a bila izlaz iz političke krize u vreme vladavine DOS-a “kako DSS-u ne bi bili oduzeti mandati”.
SPO je trenutno najzainteresovaniji za preispitivanje odluke USS-a, jer je zbog unutarstranačkih previranja izgubio čak devet od ukupno 13 mandata u parlamentu, pošto je toj stranci lojalnost otkazalo devet poslanika koji su najavili formiranje nove partije. Senić, međutim, ističe da od revizije odluke USS-a korist ne bi imao samo SPO već da bi ona omogućila “odbranu stranaka u Srbiji”, navodeći da će u narednom periodu poslanici biti na meti “određenih centara moći”.

Kako to rade drugi
I u drugim zemljama, ističe dr Stevan Lilić, poznati su primeri da poslanik napusti stranku na čijoj je izbornoj listi nastupao, ali ne i takvi da on može svoj mandat formalno preneti drugoj stranci.
– Moguće je da neki poslanik bude disident u odnosu na svoju stranku u parlamentu, ali on ne može svoj mandat da formalno priključuje drugim strankama. Zato u nekim parlamentima postoje nezavisni poslanički klubovi u kojima sede poslanici i s levice i s desnice, ali oni ne mogu da trguju svojim mandatima – kaže Lilić.