Radovanović: Bio bih rezervisan prema međugradskom saobraćaju VIDEO

Radovanović na vesti iz sveta da zabrane popuštaju i paradoks prevencije da se preterano reaguje kaže da ne može da se generalizuje.

"U mnogim zemljama su drugačije postupale. U Nemačkoj su imali mngoo više testova od početka, tragali za zaraženim i kontaktima i slali ih u karantin, a tipično je za preventivni paradoks da su se previše uplašili i ne bude kako su očekivali."

Sada je za relaksaciju mera u Srbiji, ali ako prenaglimo, mogao da nas iznenadi drugi talas epidemije.

Na pitanje šta bi za njega bio dokaz da virus kod nas slabi, kaže da je u pitanu terminološka zabuna.

"Virus ne slabi, nema dokaza da se tu nešto promenilo. Pominju kolege slabljenje virulencije, a to je ubojitost virusa. Da postoje dokazi bilo gde u svetu da virus slabi, to bi objavila SZO, o tome bismo imali tragova u naučnoj publicistici, niko se nije to usudio da kaže,. Ima nešto drugo, mi smo dočekali epidemiju spremno, nismo imali testove, zato mi imamo najbrži uspon broja u odnosu na 10 zemalja u okruženju. Mi smo imali najbrži uspon i u odnosu na broj stanovnika na broj obolelih", rekao je Radovanović.

Ne možemo da naše ljude osuđujemo što su se vratili u našu zemlju, i optužujemo za porast broja zaraženih, ističe on. Neki su proterani, bili su tamo ilegalno. To su naši ljudi, rekao je Radovanović.

"Jeste imalo uticaja, naši ljudi koji su se vratili i stranci koji su prošli, prošao je jedan Egipćanion koji je bio verovatno taj nulti slučaj epidemije kod nas. Onog dana kada smo postali svesni da imamo bolest verovatno smo imali već dvadesetak obolelih, pokazale su studije. Možda kineski turisti, možda naši, ali to je tako svuda u svetu", naveo je Radovanović.

U drugom talasu mere bi bile manje rigorozne, ocenjuje on. Veća odgovornost bila bi na pojedincu.

"Singapur je uzimao za primer zemlje koja se uspešno suprotstavila ovoj bolesti uz Hongkonng, Južnu Koreju. Što se nas tiče mi moramo da popuštamo mere, čak i u tom drugom talasu. Čak i da bude više obolelih, mere zabrana će biti manje rigorozne jer život mora da se nastavi. Ovo što se nama desilo to će jako da ošteti privredu. Neminovno je da država pomogne mala i sitna preduzeća, ali oni moraju da se vrate u biznis da gubici bude mnogo većei. Mi moramo to pametno da radimo."

Kako je to pametno - počeli smo već, od danas rade frizerski salone, teretane, a moramo da se setimo da smo pre samo 10 dana imali vrh epidemijske krive, a Austrijanci su to uradili 20 dana posle epidemijskog vrha, rekao je on.

"Ja bih bio rezervisan prema međugradskom saobraćaju. Hrvati, kod kojih je epidemija počelo znatno ranije, i vrh došao ranije, ranije su to zabranili. Mi sad imamo nova žarišta, poput Negotina, mogli smo da budemo oprezniji sa tom merom. Deset ljudi sedi u skučenom prostoru. Obdaništa pretpostavlja da će bar neka morati da se otvore pre 1. jula, jer ako radnici i službenici počnu da se vraćaju na radna mesta, moraju negde da ostave decu."

"Ja sam za realističan pristup. Ako moramo da vraćamo radnike u fabriku, moramo da vodimo računa da ne bude zgusnustog smeštaja i moraju da imaju mogućnost da negde ostave decu."

Do kada da bake i deke ne čuvaju decu? - Do trenutka kada ne vratimo radnike u proizvodne pogone.

Pretpostavljam da već i za Đurđevdan ćemo moći da sedimo po baštama, bar vi mlađi, voleo bih i ja, uz poštovanje mera fizičke razdvojenosti, rekao je on.

"Krajnje vreme je i da stariji izađu na ulice. I iskustvo iz sveta država koje su pribegle sličnim merama, niko još nije izračunao koliko je štete od toga bilo, nisu ljudi imali kontrolne preglde, sistem je bio usmeren samo na ovu bolest. Govori se i o još jednoj pojavi, govori se da je ova bolest povezana sa trombozom krvnih sudova."

Kaže, u šali je rekao da mora negde da ide, to bi bila Lombardija, jer tamo je kolektivni imunitet najviši.