Šta stoji iza odluke Turske?

Takva odluka je došla tri godine nakon što je Turska sklopila dogovor s Briselom o zadržavanju izbeglica u zamenu za finansijsku pomoć i četiri godine nakon istorijskog izbegličkog talasa u Evropu.

Naravno, izbeglice, odnosno migranti od tada su i dalje nastavili ilegalno ulaziti u EU, ali u daleko manjem broju nego 2015. kada su stotine hiljada ljudi u velikim kolonama krenule u Evropu balkanskom rutom - preko Hrvatske, između ostalih zemalja.

Sada bi se takva dramatična eskalacija izbegličke krize mogla ponoviti.

"Više nećemo držati vrata zatvorenima za izbeglice koje žele ići u Evropu", poručio je juče anonimni turski zvaničnik za Rojters.

Objasnio je da su turska policija, obalska straža i graničari dobili naredbu da se drže po strani, odnosno da puštaju izbeglice koji krenu za Evropu.

Prema najnovijim vestima, to se već počelo događati. Stotine izbeglica odnosno migranata viđene su u severozapadnoj turskoj pokrajini Edirne na putu prema granici s Grčkom i Bugarskom, prenose turski mediji.

Sirijci, Iranci, Iračani, Pakistanci i Marokanci su u toj grupi, navodi agencija Demiroren.

Migranti su se takođe okupili u opštini Ajvalik, koja se nalazi na Egejskom moru u pokrajini Čanakale.Ta grupa navodno brodom želi doći do grčkog ostrva Lezbosa.

Šta se krije iza takve odluke Turske

O razlozima iza ove turske odluke s potencijalno nesagledivim posledicama nije potrebno posebno nagađati. Glavni razlog je eskalacija rata u Siriji, odnosno ofanziva na poslednje uporište antirežimskih pobunjenika u severoistočnoj pokrajini Idlib, koja graniči s Turskom.

Iako su u silovitoj ofanzivi sirijske vojske uz pomoć iranskih saveznika na tlu i ruskih iz vazduha, koja je počela u decembru prošle godine, ubijene stotine civila, čitavi gradovi ispražnjeni i razrušeni, a čak milion ljudi naterano na bežanje iz svojih domova, reakcija međunarodne zajednice upadljivo je izostala.

Od milion izbeglica koji su pobegli na područja bliža turskoj granici pred neselektivnim bombardovanjem i strahujući od režimskog pokolja iz odmazde ako ostanu, a više od 500.000 dece je među njima, prema UNICEF-u.

Stotine hiljada ljudi sada su ostali beskućnici, kampujući na otvorenom na ekstremnoj zimskoj hladnoći koja je nastupila poslednjih dana, jer u postojećim izbegličkim kampovima više nema mesta. Deca su već počela umirati od smrzavanja na temperaturi ispod nule, bez skloništa, ogreva i odgovarajuće odeće.

A kampovi i izbeglički konvoji takođe su sporadična meta bombardovanja, baš kao i gradovi i sela koje su ostavili za sobom.

UN-ov čelnik za humanitarna pitanja Mark Lovkok upozorio je još pre desetak dana da je humanitarna kriza u Siriji dostigla "stravičan novi nivo" te da bi, ako je UN-ov Savet bezbednosti ne zaustavi na vreme, mogla postati "najveća humanitarna horor-priča 21. veka".

Ipak, takvo diplomatsko rešenje gotovo je nezamislivo, budući da u Savetu bezdednosti pravo veta ima Rusija, verni saveznik sirijskog režima i učesnik u ratnim zločinima nad sirijskim civilima.

Turska zasad ne pušta izbeglice preko svoje granice sa Sirijom, ali s obzirom na novi preokret, i to bi se moglo promeniti. Turska bi mogla naprosto početi puštati izbeglice iz Sirije da prođu kroz njihovu zemlju na putu za EU - baš kao što su Hrvatska i druge zemlje bivše Jugoslavije puštale izbeglice i migrante 2015. kada je nemačka kancelarka Angela Merkel odlučila da primi izbeglice iz Sirije u zemlju.

O kakvim razmerama egzodusa bi se moglo raditi, postaje jasnije ako uzmemo u obzir brojevi. U Idlibu, koji je opkoljen sa svih strana osim s turske, nalazi se više od tri miliona ljudi, barem dvostruko više nego pre rata. Populacija ove sirijske pokrajine udvostručila se dolaskom izbeglica iz drugih krajeva zemlje koju je poslednjih nekoliko godina ponovno zauzeo režim Bašara el-Asada, koristeći iste oprobane taktike koje koristi i sada - opšte razaranje i namerno gađanje civilnih ciljeva poput improvizovanih bolnica, škola i stambenih zgrada, a sada i izbegličkih konvoja i kampova.

U Turskoj više od 3,5 miliona izbeglica iz Sirije

A u samoj Turskoj već se nalazi preko 3,5 miliona izbeglica iz Sirije. Kao što je jedan američki zvaničnik nedavno upozorio za Vašington egzaminer, Turska i da hoće ne može apsorbovati stotine hiljada ili milione novih izbeglica koji bi navalili u Tursku ako Idlib padne.

Turska je očito odlučila da takav scenario neće dozvoliti, budući da bi haos koji bi proizašao iz njega za Ankaru predstavljao neprihvatljivi rizik. Stoga se poslednjih nedelja aktivno uključila u sukob u Siriji i počela, prvi put u devetogodišnjem ratu, otvoreno ratovati sa snagama sirijskog režima.

Osim što je u Idlib poslala konvoje s najvećim pošiljkama naoružanja za sirijske pobunjenike dosad, uključujući oklopna vozila, artiljeriju i protivvazdušne sastave, poslala je i hiljade vlastitih vojnika koji su se sad našli pod vazdušnim i artiljerijskim udarima sirijskih i ruskih snaga.

A nakon jučerašnjeg vazdušnog napada - još se ne zna je li bilo reč o ruskim ili sirijskim vazdušnim snagama - u kojem su navodno ubijena 33 turska vojnika, što su najveći gubici turske vojske u Siriji dosad, turske snage odgovorile su silovitim vazdušnim i artiljerijskim napadima na sirijsku vojsku.

"Svi poznati položaji (sirijskog) režima su pod paljbom naših kopnenih i vazdušnih sistema", rekao je u saopštenju glasnogovornik turskog predsednika Fahretin Altun.

Stoga je jasno da uz humanitarnu, u Siriji preti i dramatična vojna eskalacija, i to u vidu sukoba druge vojno najjače NATO-ove članice i druge najveće vojne sile na svetu, Rusije. Kao što je jasno zašto je Turska odlučila početi puštati izbeglice u Evropu - kako bi naterala svoje NATO saveznike, koji su se dosad uglavnom ponašali kao da ih se kriza u Siriji ne tiče, da konačno obrate pažnju i preduzmu nešto da se krvoproliće i egzodus zaustave.

U suprotnom, haos iz ratom poharane i zaboravljene Sirije još jednom će se preliti na Evropu.