"Koronavirus je ogromna infodemija"

Ovu kovanicu reči "informacija" i "epidemija" prva je iskoristila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

SZO je u izveštaju 2. februara nazvala je novi koronavirus "ogromnom infodemijom", ukazujući na "pretrpanost informacijama - od kojih su neke tačne, a neke ne - zbog kojih je teško pronaći verodostojne izvore i pouzdane upute kada zatrebaju. Lažne informacije šire se brže od virusa", upozorio je menadžer za digitalna poslovna rešenja SZO Endru Patison, prenosi "Indeks.hr".

Od koronavirusa je, prema poslednjim službenim podacima, umrlo 2.619 ljudi širom sveta, od čega 2.592 u Kini. Globalno je potvrđeno 79.000 slučajeva zaraze, od čega 77.152 u Kini. Međutim, novi klasteri epidemije izbili su u Italiji, Južnoj Koreji i Iranu, gde se zaraza širi dramatičnom brzinom.

U Italiji je umrlo 11 ljudi, preko 320 ih je zaraženo, u Iranu ih je umrlo 12, a prema nepotvrđenim informacijama koje je izneo gradski zastupnik u gradu Komu, njih čak 50. Ali iransko Ministarstvo zdravstvo demantuje njegovu tvrdnju. I to je samo poslednji primer informacijske kakofonije i konfuzije koja vlada oko koronavirusa.

Sve je više lažnih vesti i teorija zavere o koronavirusu, ovo su najraširenije

Poplava informacija i dezinformacija ono je što najviše razlikuje koronavirus od sarsa, mersa, zike, ebole i drugih sličnih epidemija. Teorija zavere o virusima kao namerno ili slučajno puštenom biološkom oružju bilo je i ranije s HIV-om, ebolom i zikom, ali širenje lažnih vesti i neproverenih glasina oko novog koronavirusa je bez presedana. S ovom epidemijom došlo je i do novih, poput tvrdnje da se nastala konzumiranjem supe od šišmiša ili da se leči belim lukom, vitaminom C ili izbeljivačem.

S njima je došlo i do širenja predrasuda i rasističke netrpeljivosti prema Kinezima. Uz maltretiranje Kineza ili onih koji tako izgledaju na Zapadu, rasistički memovi i uvrede šire se na Fejsbuku. Slična diskriminacija prisutna je i u Kini, prema stanovnicima milionskog Vuhana i provincije Hubej.

Zajednička borba SZO, Fejsbuka, Gugla i Tvitera protiv lažnih vesti

SZO je pokušao da suzbije dezinformacije u partnerskoj saradnji s Tviterom, Fejsbukom, Tik Tokom i Tencentom (vlasnikom najpopularnije kineske društvene mreže Vičat).

Nedavno su SZO i Gugl pokrenuli Gugl SOS alarm koji plasira službene informacije SZO-u na vrh pretrage korisnika vezane za koronavirus. SZO u saradnji s Fejsbukom cilja određene demografske grupe svojim oglasima s bitnim zdravstvenim informacijama. Čak je uspostavio i kontakt s nekim istaknutim influenserima u Aziji kako bi ih odvratio od širenja dezinformacija.

"Treba nam vakcina protiv dezinformacija", rekao je dr Majk Rajan, načelnik SZO-ovog programa za zdravstvena vanredna stanja na pres-konferenciji prošlog meseca.

Fejsbuk je počeo da briše objave sa sumnjivim zdravstvenim savetima, a Tik Tok, društvena mreža izuzetno popularna među tinejdžerima, takođe je počeo uklanjati namerno dezinformišuće snimke o koronavirusu uz objašnjenje da „neće dopustiti dezinformacije koje mogu naneti štetu zajednici ili široj javnosti“. I Tencent sprovodi proveru činjenica za glasine koje cirkulišu na toj društvenoj mreži.

No ogromna količina sadržaja o koronavirusu na društvenim mrežama čini napore da se izbrišu dezinformacije gotovo nemogućim.

Društvene mreže su i izvor korisnih informacija i međusobne podrške

Ipak, društvene mreže su u isto vreme bitan izvor informacija iz prve ruke za novinare širom sveta koji prate situaciju u Kini. Osim toga, informacije koje kruže internetom i besne reakcije na cenzuru i navodno zataškavanje naterale su kineski režim na veću transparentnost, pa i u slučaju lekara iz Vuhana koji je među prvima upozoravao na koronavirus, a u međuvremenu je i sam podlegao zarazi.

Aktivnosti na društvenim mrežama mogu se koristiti i kao indikatori širenja epidemije „posebno tamo gde postoji cenzura ili nedostatak resursa za izveštavanje o zarazi“, kako kaže.

Društvene mreže postale su i svojevrsno mesto za masovnu grupnu terapiju i žaljenje. Korisnici na njima dele svoja traumatična iskustva boravka u karantinu, obolevanja i lečenja, ali i nemogućnosti da dobiju potrepštine zbog prenatrpanosti bolnica, kao i priče o doniranju, međusobnoj pomoći i volonterskom radu.