Tramp obećao Asanžu pomilovanje, ali uz jedan uslov

Asanžu je obećano pomilovanje ukoliko kaže da Rusija nije umešana u curenje internih imejlova američke demokratske stranke.

To je rečeno danas na sudu u Londonu u pripremnom postupku oko zahteva SAD za izručenje Asanža. Sudjenje o tom zahtevu treba da počne u ponedeljak, a odluka se očekuje za nekoliko meseci.

Na današnjem ročištu, gde se Asanž pojavio preko videa, odbrana se pozvala na dokument u kome njegova advokatica Dženifer Robinson tvrdi da je taj predlog američkog predsednika preneo republikanski član Kongresa Dejna Rorbaher, prenosi britanska agencija Pres asosiejšn (PA).

U dokumentu se tvrdi da je Rorbaher otišao da poseti Asanža i rekao mu, po instrukciji predsednika, da mu Tramp nudi pomilovanje ili neko drugo rešenje ako Asanž kaže da Rusija nema nikakve veze sa curenjima mejlova demokratske stranke, navodi PA.

Sudija je ocenila da taj dokaz nije prihvatljiv za sud.

Predstavnica za štampu Bele kuće Stefani Grišam je u saopštenju danas demantovala navode da je Tramp uputio bivšeg člana Kongresa Dejnu Robahera da ponudi Asanžu pomilovanje ako kaže da Rusija nije imala udela u curenje podataka iz američke demokratske stranke.

"Predsednik jedva da poznaje Dejnu Rorbahera osim kao bivšeg člana Kongresa. On nikad nije sa njim razgovarao o toj temi ili skoro o bilo kojoj drugoj temi. To je potpuna izmišljotina i potpuna laž. Ovo je verovatno još jedna beskrajna prevara i totalna laž iz Demokratske stranke", rekla je ona.

Američka obaveštajna služba ustanovila je da su demokratski imejl hakovali ruski hakeri u okviru kampanje Moskve da bi uticali na američke predsedničke izbore 2016. na kojima je Trampova rivalka bila demokrata Hilari Klinton.

Vikiliks je 2016. u ključnom trenutku za kampanju, objavio hiljade hakovanih imejlova demokratske stranke i štaba Hilari Klinton, koji su doprineli tome da se ona diskredituje. Džulijan Asanž nalazi se u zatvoru u Belmaršu, na jugu Londona od kada je uhapšen u aprilu 2019. u ambasadi Ekvadora.

Njegovo izručenje traži Vašington, i u SAD mu preti do 175 godina zatvora zbog špijunaže.

Američke vlasti ga terete da je ugrozio stotine njihovih izvora kada je objavio 2010. godine 250.000 diplomatskih depeša i oko 500.000 poverljivih dokumenata koji su se odnosili na aktivnosti američke vojske u Iraku i Avganistanu.

Ni jedna optužba protiv njega nije pokrenuta oko curenja imejlova demokratske stranke.